Просветни гласник

306

просветнн гласник

позивани поједини наставниди школе су дангубиле: у Железнику 14 дана, у Врчину 6 дана, у Мал. Пожаревцу 7 дана, у Умчарима 9 дана, у Барошевду 6 даиа, у Рудовцу 5 дана, у Парцанима 2 дана, у Раниловићу 10 дана, у Баричу 13 дана, у Влашкој 30 дана, у селу Младеновцу 7 дана, у Нружатовцу 7 дана, у Баћевцу 15 дана, у Вранићу 15 дана, у Соколову 5 дана, у Степојевцу 8 дана. Због полагања учитељског иснита наставница I одел.ења у Конатицама одсуствовала је 7 дана. Свега су школе дангубиле: због заразних болести 145 дана и због војничког вежбања 159 дана. Колико су иоједина одељења дангубила у школском раду изведено. је у наставничким листовима. Наставно градиво обрађено је по наставном плану и по распореду, и то распореду, који је утврђеи у иочетку школске године. Ремећење овога плана и распореда морало је бити у оним школама и одељењима, у којима су у току године мењани наставници често, и у којима је било дужих прекида у раду због премештаја наставничких или одсуствовања због болести. Други разред у Вел. Иванчи, II разред у Гроцкој, школе у Бабама ц Л.исовићу и III и IV раз. у Ропочеву нису имали наставнике или су исти били на годишњем одсуству због болести, а нису имали заступнико, или су им заступници постављени тек нри крају школске године, у другој половини месеца априла. Ови су податди најтачније побележени у наставничким листовима. Све школе у подручном ми школском округу имају најобичнија и најиотребнија наставна средства, а у појединим школама наставниди су и самн поједина средства градили, као нластична представљања земљишта појединих округа и сливова, што је нослужило за што потпуније по.јимање и правилније схватање код ученика оног знања, што им се по наставном програму имало да да из земљописа. Но, радн што веће очигледности у пастави оних предмета за које је то нотребно, преноручпвано је наставницима, да врше што чешће излажење са ученицима у околину и природу, п наставници су то вршили у знатној мери, од чега су и несумњиви успех постигли. Од свих наставних предмета највећу сам пажњу обраћао на наставу и начин рада у српском језику и рачуну, не занемарујући и наставу из осталих предмета. У првом разреду, где се полаже основа писмености, усменом рачунању и давању појмова о количинама, као и у II разреду, где треба да се утврде што правилиије и потпуније нојмови описменим рачунским радњама, — начин рада доста је разнолик код наставника тих разреда. Где год је било потребно, ја сам оним наставницнма, чији рад није одговарао захтевима, који су постављени ради што потпунијег успеха у овим предметима, — давао упутства и одвраћао их од оног начина, који се највише прелива у механизам, а што многочешће бива код наставница, а мање код наставника. Но, наставнице, које буду долазиле из девојачке учитељске школе изравнаће, надам се, ову различност у начину рада у настави ових основних предмета у основним школама. Из земљописа и историје народне упућивао сам наставнике, у оним школама где је за то била потреба, да им предавања буду што занимљивија, а не само сухопарно памћење појединих догађаја и термина. Наглашавао сам таквим наставницима, да ученици, слушајући и посматрајући при предавањима из ових предмета, Фактички боље з т познаду