Просветни гласник, 01. 09. 1903., стр. 84

364

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

што методи проучаваља осетака јотп нису потауно обрађени. На нрви мах може изгдедати чудновато, да је одређивање стања компдикованијој психичкој Функцији, на нридику памћењу, придагођивању и т. д. лакше, него ли одређивање стања чулних органа. Ми, одиста, имамо методе г помоћу којих се лако могу одредити аномалије вида и слуха, но овде се ствар тиче мерења стања вида, слуха, мириса, пипања и укуса у свих ученика, а не одређивање патолошких, изузетних случајева. Пошто разлика у том погледу међу појединим ученицима у већини случајева не бива велика, то и треба тражити такве методе, који би давали сасвим тачне резултате, а такви су методи обрађени потпуно само за мали број случајева. Ја се нећу овде задржавати на испитивањима кратковидости и глувоће ученика, која су извршена у великим размерама у многим државама и која су показала, да се кратковидост са добом узраста с.ве више увећава, те је у млађих лица у мањој, а у старијих лица у већој мери, а глувоћа зависи од обољевања у носу и органима за дисање и негативноутиче на онште успехе ученика. Указаћу овде само на неке радове, који су извршени у намери проучавања осетака чула вида, мишићних осетака и осетака у болестима ученика. Најмногобројније огледе извршио је ОШ>еН у Америци. Да би одредио у којој се мери развијају осетци чула вида, аутор је мерио способност ученика у разликовању нијанса разних боја; десет разних нијанса црвене боје биле су састављене тако, да међу двема суседнима навикнуто око једва је могло запазити разлику. Ученику су давали модел (црвени котурић) и говорили, да пз десет котурића одабере све оне, који имају савршено исти нијанс као и модел; што је ученик налазио више сличних котурића, тиме је, следствено, у њега мање развијена способност за разликовање нијанса. Тај метод има великих мана, но ако га употребимо у једним и истим условима и то над већим бројем деце, онда се могу добити сразмерно доста тачни резултати. Аутор је тај исти метод употребљавао и при одређивању осетака у погледу разликовања тежине. Десет облица једнаке величине (3,8 сантиметара дугачке и 2,3 см. у дијаметру) биле су разне по тежини, и ученик је морао тражити за тражену тежину све оне, које су биле подједнако тешке; при томе је ученик морао нодизати облице, држећи их међу кажипрстом и палцем. Тежина свих тих облица варирала је од 80—100 грама. У тим огледима осетци се исказују максималном разликом терета, који се ученику учинили да су равни међу собом. Најпосле, да би одредио осетак бола Шћег(, је удесио анарат — алгезиметар, у ком нолуга притиска кажипрст све јаче и јаче, а ученик је дужан да каже, кад осети бол. И тај метод има великих мана и свакоме је јасно, да га је немогућно употребљавати при мањем броју испитивања, но згодан је да се употреби у оној прилици кад хоћемо да имамо већи број истра-