Просветни гласник

364

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

што методи проучаваља осетака јотп нису потауно обрађени. На нрви мах може изгдедати чудновато, да је одређивање стања компдикованијој психичкој Функцији, на нридику памћењу, придагођивању и т. д. лакше, него ли одређивање стања чулних органа. Ми, одиста, имамо методе г помоћу којих се лако могу одредити аномалије вида и слуха, но овде се ствар тиче мерења стања вида, слуха, мириса, пипања и укуса у свих ученика, а не одређивање патолошких, изузетних случајева. Пошто разлика у том погледу међу појединим ученицима у већини случајева не бива велика, то и треба тражити такве методе, који би давали сасвим тачне резултате, а такви су методи обрађени потпуно само за мали број случајева. Ја се нећу овде задржавати на испитивањима кратковидости и глувоће ученика, која су извршена у великим размерама у многим државама и која су показала, да се кратковидост са добом узраста с.ве више увећава, те је у млађих лица у мањој, а у старијих лица у већој мери, а глувоћа зависи од обољевања у носу и органима за дисање и негативноутиче на онште успехе ученика. Указаћу овде само на неке радове, који су извршени у намери проучавања осетака чула вида, мишићних осетака и осетака у болестима ученика. Најмногобројније огледе извршио је ОШ>еН у Америци. Да би одредио у којој се мери развијају осетци чула вида, аутор је мерио способност ученика у разликовању нијанса разних боја; десет разних нијанса црвене боје биле су састављене тако, да међу двема суседнима навикнуто око једва је могло запазити разлику. Ученику су давали модел (црвени котурић) и говорили, да пз десет котурића одабере све оне, који имају савршено исти нијанс као и модел; што је ученик налазио више сличних котурића, тиме је, следствено, у њега мање развијена способност за разликовање нијанса. Тај метод има великих мана, но ако га употребимо у једним и истим условима и то над већим бројем деце, онда се могу добити сразмерно доста тачни резултати. Аутор је тај исти метод употребљавао и при одређивању осетака у погледу разликовања тежине. Десет облица једнаке величине (3,8 сантиметара дугачке и 2,3 см. у дијаметру) биле су разне по тежини, и ученик је морао тражити за тражену тежину све оне, које су биле подједнако тешке; при томе је ученик морао нодизати облице, држећи их међу кажипрстом и палцем. Тежина свих тих облица варирала је од 80—100 грама. У тим огледима осетци се исказују максималном разликом терета, који се ученику учинили да су равни међу собом. Најпосле, да би одредио осетак бола Шћег(, је удесио анарат — алгезиметар, у ком нолуга притиска кажипрст све јаче и јаче, а ученик је дужан да каже, кад осети бол. И тај метод има великих мана и свакоме је јасно, да га је немогућно употребљавати при мањем броју испитивања, но згодан је да се употреби у оној прилици кад хоћемо да имамо већи број истра-