Просветни гласник

34*

НАУКА И НАСТАВА

523

това далеко изостају и ио јачини и по иодобности за клмјање од ссмака укрштених цветова. Младе биљке које изникну из семака самооилођених цветова мање су, слабије су растом, тако да семке укрштених цветова у борби о услове за живот односе иобеду над семкама самооилођених цветова. Из свега овога можемо извести ово правило: да је преношење дветнога праха неопходна потреба за биљке. То преношење дветнога праха с једнога цвета на други врше инсекти, а сем инсеката и ветар. Као што рекосмо број биљака при чијем оплођењу суделују инсекти далеко је већи од броја биљака при чијем оплођењу судслује ветар (ваздушна струја). Дакле значај узајмице између биљака и инсеката можемо обележити овим речима: инсекти посећују цветове биљака ради хране, меда и цветиога праха, који у цветовима развих биљака налазе. Нри том посећивању додиром прашних кесица извесним деловима свога тела и нехотице, несвесно, чине ту велику услугу биљу, што помажу укрштање биљака — преношење цветнога праха с једнога цвета у други. И тако овим посматрањем потврдили Смо оно што смо у почетку нагласили да су и инсекти неопходно потребни за опстанак биљака, другим речима доказали смо важност друге стране узајмице између биљака и инсеката — зависност опстанка највећег броја биљака од инсеката; а у другој линији зависност опстанка малога броја биљака од ветра — ваздушне струје. Сад ћемо најпре ближе описати оне биљке при чијем оплођавању суделује ветар, па затим оне биљке, којима при оплођавању помажу инсекти. А) Биљке које се полоћу вегра оплођавају Еод мањег броја биљака преношење цветнога праха из једнога цвета на жиг тучка другога цвета или краће речено укрштање цветова једне исте биљне врсте бива ветром (ваздушном струјом). Необично мала зрнца цветнога праха тих биљака могу врло дуго да лебде у ваздуху и тако да буду нренесепа на. велику даљину, па и ако велики део мора да пропадне, довољна је и једна мала количина од њих да падне на тучак цвета исте биљне врсте. За иример те групе биљака могу послужити боквиде, четинари (бор, јела, смрча); за тим траве где долазе сва наша жита; даље све оне биљке које имају ресасту цваст и због такве су цвасти назване реснатице, где долази много шумско и пољско дрвеће (белогорица). Од велике је занимљивости ближе описати крој цветова тих биљака, којима при оплођењу ветар помаже, а тако исто и разнолике направе у цвету, којима .је спречено самооплођење, а олакшано укрштање. Тако, те биљке одликују се овим особинама: