Просветни гласник

444

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

И прошле школске године, опет у марту (1903. г.) претила је Велпкој Школи опасноспост од демонстрадије. Алн тај и други слични слугајени у току школске године срећно су мимоишлн Велику Школу. Због уличних демонстрација у марту 1903. г., београдска полидија нокушала је, да као кривце увуче и ученнке Ведике Школе, и на дан те демонсграције ухапсила је два наша ученика, који су сутра дан као невини пуштени из затвора. Услед догађаја од 29. маја ове год. прекинута су предавања само три дана пре рока, који је законом одређеп и због тога догађаја многи испити, који су се требали да држе у јуну одложени су иосле Ферија за септембар ове године. Све то није осетно утицало на правилан рад у школи, али променљиве прилике у земљи, које, надамо се, неће се убудуће понављати, без сумње јако су сметаде развитку не само наше Велике Школе, већ и свима осталим установама. Карактеристично је да поменем да смо ирошле школске године имали шест или седам министара просвете. Да није било тих промена дошла би без сумње на ред и реорганизација Велике Школе, решило би се иитања о университету и тиме би се на сваки начин изазвао живљи рад у Великој П1коли. — Ако се жеди, да се Велика Школа одржи на висини свога задатка, онда јој се мора ставнти на расположење довољно материјалних средстава за подмирење потреба кабинета, лабораторија, института, семинара итд. Мора се подмирити велика оскудица у школским локалима, мора се регулисати положај наставника Велике Школ.е и сиречити, да опробане снаге напуштају Велику Школу и мора се поклонити већа пажња сиромаштини великошколске омладине. Кад се све то мора учинити у најкраћем року, онда нема никаквих оправданих разлога, што се оклеева с реФормама Велике Школе. Подизањем Велике Школе на ступањ университета најбоље би се могле извршити и реФорме, без којих се наша Велика Школа не може даље развијати. Да нам је университет неопходно потребан, о томе се довољно писало и неће бити потребно, да и овом приликом у то питање дубље улазимо. Наша садања Велика Школа у стању је да спреми добре правнике и наставнике средњих школа, па и добре техничаре, а за остале струке упућени смо на иностранство. У том погледу живимо дакле од милости страних университета или Великих Школа. Зашто се не бисмо што пре постарали, да се ослободимо те зависности и да не останемо вечито приморани, да тражимо туђу милост, која нам се једном може лако и отказати. Познато је већ какве се тешкоће стварају странцима на немачким и другим Великим Школама, нарочито Словенима. Странци не могу већ више бирати университет, у који ће ступити, јер се првенствено примају домородци, па тек ако за странце има места, они се, и то без воље, примају. Истина, још су доста ретки такви случајеви, али, ми ваљда нећемо чекати, да их јаче осетимо, па тек онда. да приступимо оснивању университета. Било би сувише доцкан, кад би се тек онда почињало. У колико се раније почне, у толико пре добићемо добро уређени университет, који ће бити у стању да подмири наше бар најпрече потребе.