Просветни гласник

474

НРОСВЕТНИ Г.1АСПИК

нисам могао дуго да издржим рад при вечсрњој светлости. Ја сам нравио шупље шешире (са дуплим зидовима које сам испуњавао са растворима) који не пропуштају кроз себе топдоту и мењају боју светлости. Ови шешири били су скуни и врло ненрактични, јер не само да су много светлости одузимали него норед тога нису у довољној мери заклањали доње зраке, који непосредно од пламена лампе на књигу падају. За тим сам правио шешире четвртасте, у којих је задња страна била од белог порцулана, а предња као код мало час описаних шешира. Осветљење које се добијало од оваквог шешира било је мало јаче, ади ипак доста слабо. Пре него што опишем читаоцима начин на који могу себи да створе најлепшу и најјевтинију светлост за рад, нри којој се очи неће морити исто тако као и при дневној светлости, нека ми је допуштено да кажем неколико речи о самој вештачкој светлости, да би читаоци могли да оцене сами све добре и рђаве стране њене. Еод нас се у Србији употребљавају већином за рад лампе са петролеумом, свеКе, а у новије доба цо гдекојим варошима дошло је у унотребу електрично осветљење, с тога ћеио се ми на њима и задржати. Пре свега морам рећи да ће опис аихов бити и сувипхе кратак. Они, који би желели да се упознаду мадо ошпирније са вештачком светдошћу, наћи ће њен опис у мојој брошури „Дневна светдост и вештачко осветљење и њихов утицај на орган вида," овде нак изнећемо само кратак извод пред читаоце. Свеће као што је познато светле врло слабо. Рад који радимо мора да буде осветљеннајмање са 30 свећа које су удаљоне 1 метар од њега, па да смо у стању без особитог умора свршавати га. За тим свеће веома кваре ваздух, горе жутом и црвенкастом светлошћу која јако надражује очи; најмања струја ваздуха ремети правилно горење и пдамен почиње да тренери; ово треперење бива још јаче, ако врх од Фитиља неправидно сагорева и свећа почиње да се пдави. Због свију ових недостатака, а и због скуноће, свеће не заслужују да им се иоклања особита пажња. Осветљење помоћу дампи много је боље. Светдост од дампе јача је, беља је и поред тога равномерна. Једино што би се могдо пребацити дампама то је што оне јако загревају ваздух и гдаву дица које је близу примакнуто. Ади томе се зду може доскочити. Друга мана је та што дампе светде жућкастом светдошћу; истина та је светдост много беља од светдости свећа и много је прибдижтшја дневиој светлости, нарочито код дампи са округдим ведиким горцдима, али ипак жутих зракова има у њој толико, да се њихов утицај убрзо нри раду осећа. Дампе кваре ваздух. Што се пак тиче едектричне светлости, за њу бисмо могли рећи да она гори бедом светдошћу која је посто.јана, не квари ваздух, не загрева га и даје јако осветљење на стоду. Ако сад узмемо све, за и против, јасно ћемо видети да олектричну светдост морамо сматрати као најбољу и најнодеснију за рад, после ње друго место заузимају дампе. Што се пак свећа тиче оне су исиод сваке критике, њихови недостатци не дају се поправити.