Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

615

у асирској историји, тим пре што је код Асирада било и других предања о почетку њиховог дарства и тим пре што су још старом Истоку биле позиате приче које су узимале карактер легендарне историје. До ведиких открића нашег столећа у области споменика старог Истока легенда је у опште играла велику улогу у његовој историји. Па и та легендарна историја има своју важност: с једне стране, у основу предања лежи по некад овај или онај Факат, ма да осакаћен и помрачен, а с друге стране легендарна историја не само што нам карактерише преставе овог или оног народа о својим најстаријин временина, но добија и нов интерес, кад се њени мотиви понављају у причама разних народа, показујући узајимање веровања и предања, што је један народ чинио од другога. У овом последњеи односу врло је интереено паралелно изучавање прича разних народа Азије о првип временима света и људског рода, према томе да ли ћемо стати на вероватније гледиште узајимања или ћемо узети да постоји једно опште човечанско предање, чије су се варијације сачувале у појединим надионалним редакцијама. Код сваког народа почетак вероватне историје односи се на време појава летописа или записа, савремених догађајима о којима они причају, на пример историја Египта за три ирве династије оснива се још на предањима; као први документални Фараон јавља се тек оснивач IV династије СневФу (Манетонов Сорис), који је владао на 3—5 хиљада година пре X. (Нерзшз 3124, Воескћ 4933). Тако и у Асирији први вероватни извештаји почињу тек од средине XII столећа пре X., од времена дара Туклатпаласара I, али у летописима тога дара помињу се цареви Исмидаган и син ну Саисибин, који су живели нре седам столећа и о којима сувремени натниси тврде да су постојали. Открићима учињеним у данашњем столећу на Истоку, ноказује се потнуна могућност поставити оштру границу међу вероватним историским врененииа старог доба и вреиенима о којима се мора говорити поглавито на основу предања, више иање баснословних или иишљења више иање хипотетичких, ма да у области хронологије једва да ће се икад моћи утврдити какве би.Јо тачне одредбе. VI Стари извори историје источних народа Оашти иоглед на бчблиске и класичке извештаје. — Библија као историски извор. — Грчки амци о Истоку. — Кратки иреглед извора на грчком језику. — Географска знања старих. — Лрво иознанство Евроаљана са санскритом и зендом. До великих открића учињених у нашем столећу у областима где се развијао најстарији историјски живот, до првих успеха тако зване египтологије и асирологије и других сличних научних дисдиплина, сва наша знања о народина старог Истока у ужеи смислу ограничавала су се на то што се ногло извући из библије и грчких писаца, од којих прво место припада без сумње Херодоту. II Јевреји, чија је најсгарија