Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

621

Индији се очувала и Авеста, света кљига Иранада, написана на Зенду, језику блиском санскриту. Друштво последника Зороастрове религије, спасавајући се од мухамеданског иритиска, иреселило се у Индију и код п.их су се чували рукоииси Авесте, док их у П половини ХУШ столећа није иознао Франдуз Анкетил Диперон, који је први од Европљана и научио зенд. Тако смо од краја XVIII столећа почели познавати старе изворе за историју азијских Аријеваца, која данас има већ велику литературу која испитује језик, митологију, религију, философију , литературу и уопште историју Индије и Иерсије. VII Ново откриће старог Истока у XIX столећу Значај егиаатске ексаедиције Наиолеонове. —- Историја дешифровања егиаатских иисмена. — ОткриКе Шамиолиопа. ■— Рад Маријета. — Значајна егииатска иисменост. — Елиноиис и дешифровање система иерсиског, мидског и асирског. — Откри&а у Вавилону и Нинми. — Финичке старине. - Савремено стање историје Истока. Познање Европљана санскритске литературе и Зенд-Авесте већ је било откриће целог једног света за историјску науку. Познато је како је силан утисак произвела на Немце, у почетку XIX столећа, индијска „мудрост" (Гг. 8сћ1е§е1 Зргасће шк1 ЛУеЈзћеИ; (1ег 1п(1ел' 1808.) која је постакла у Германији врло велико интересовање за санскритску литературу. У то исто време кад су Европљани почели познавати Индију, падају и прва значајна открића у оној области наших знања о старом свету која је доцније названа „египтологија". Мало пре оснивања енглеског „азијског другатва" настао је догађај, који открива нову епоху у историји нагаих знања о старом Егииту. У земљу Фараона коју је обавио тајанствени мрак после победе хришћанства и која је сасвим опустела после мусломанског освојења, предузео је 1798 г. експедицију француски генерал Наполеон Бонапарте. С војском пошли су у Египат и научењаци разних струка као и уметници и у почетку XIX столећа, као резултат њиховог испитивања јавио се капитални „Опис Египта" (БезспрИоп (1е ГЕ^ур1е), у којем су били скупљени огромни научни материјали. За време својег борављења у Египту Французи су основали нарочити „ ииститут" и скуиили приличап музеј египатских старина, који су 1801 год. однели Енглези, ма да су један део спасли Французи. Али то није био први египатски музеј; при крају XVIII столећа већјебила у Риму прилична збирка египатских старина; сад се у Европи појавила и друга збирка кад су Енглези сместили своје добитке у Британски музеј. Доцније, нарочито у двадесетим годинама почели су постајати египатски музеји и у друпш европским престоницама. Египатски спомениди с којима је ближе познанство почело од експедиције 1798 г. били су покривени разним нацртима, нарочитим писменима, за које се знало да постоје и раније а не само из извештаја старих писаца. Ови су као што је познато, разликовали две врсте египатсчих просветни гласник II. књ., 5. ов., 1903. 41