Просветни гласник

622

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНВК

писмена: света (јероглиФи) и народна (демотичка), а Климент Алекеандријски дели прва, још на јероглиФе у правом смислу и јератичка писмена. Ти су се извештаји дуго време тумачили у том смислу што су јератичка и демотичка писмена Фонетичког карактера, док јероглиФи, сликајући људе, зверове, нтице, инсекте, делове тела, неодушевљене нредмете и т. д. нису ништа друго него идеограми т. ј. нека врста ребуса. Већ у XVIII столећу покушали су у Европи да размрсе нешто познатих јероглиФских натписа с те тачке гледишта, али ти покушаји нису ништа донели, пошто у основу нису имали никаквог принципа. 1799 год. Француски ннжињер Бусар нашао је око Розете камен са три натписа: јероглифским, демотичким и грчким; из грчког се видело да је то био свечапи декрет свештеника у част цара Итолемеја ЕниФана. Тај су камен испитивали Француз Силвестар де Саси, Швед Акерблад и Енглез Тома Јунг. Прва два (нарочито Акерблад) размрсили су демотички део и тиме утврдили знаке демотичке азбуке, а Јунг је пошао даље. Још раније се држало да су на обелисцима имена. царева, написана азбучним начином, умештена у тако зване картуше 1 а за тим је Јунг замислио да утврди азбуку картуша, ради чега је разложио на саставне делове групе јероглиФа на розетском камену која одговарају нменима Птолемеја и Веронике у грчком тексту. Ипак то дешиФровање није било сасвим успешно, ма да је он тачно одредио јероглиФске знаке за нет гласова (р, (, I п и V или {). У осталом он је грешио читајући име АгзЈиуе, где је била реч аи(:осга1ог и Етег§е1е8 место Каезаг. Част размршења јероглиФа припада Жану Франсоа Шамполиону млађем (рођ. 1790), који се је, још као дечак, слушајући приче о Египту, решио да размрси тајну „светих писмена". У 14 години он је почео изучавати коптиски језик, који је владао у Египту у хришћанска времена и који је имао своју писменост у преводима библије, црквених отаца и неких црквених књига. Знање тога језика чија се веза с језиком старог Египта давно претпостављала, олакшало је посао Шамполиону, кад је он предузео рад, који Јунг није довршио. Полазећи од те идеје да су јератичка и демотичка писмена само курсивна по односу према јероглиФимат. ј. одлучно одбацивши идеограФичност јероглиФа, Шамполнон је испитао розетски камен и разабрао је на њему картуше Птолемеја, Веронике, Клеопатре и Александра, што му је дало 18 слова. За тим је почео читати картуше на другим споменицима и помоћу већ познатих слова он је размрсио још нека имена. Али ствар није била само у томе; Шамполион је доказао да су словима писана не само имена царева но и уопште сав јероглиФски текст, који, пошто је прочитан помоћу нађене азбуке, показао се у лексичком и граматичком односу као близак коп-

1 У јероглиФима египатским зове се сагЈоисће или саг(;е1 оквир правоутаоне Форме који обично окружује имеиа Оожанстава, династија и краљева.