Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

623

тиском језику. Тако су у двадесетим годинама XIX стодећа били откривена азбука и језик јероглиФског писања (само што су у љему били нађени још и силабички и идеограФички знади). С почетка нису веровали Шамполиону, аливећ 1831 год. дата му је у Со11е§е (1е Ггапсе нарочита катедра, са које јеШамполион могао прочитати само приступну лекцију. Он је умро 1832 год. једва уредивши своју египатску граматику. Предајући је друговима, он их је молио да чувају ту његову „визитну карту потомству". И Шамполион је доиста добио дело потомство и у ужем смислу „египтолога", којих сад има у свима главнијим европским државама и захваљујући њиховим радовима „за неколико година, како вели Масперо, научењаци ће разбирати историске и литерарне текстове онако поуздано као што латинисти чнтају дела Цицерона и Тита Ллвија". Шамнолион је ишао у Египат, послан тамо од Француске владе 1828—1829 год. Његово важно откриће оживело је интересовање за ту стару историјску земљу и тада је настао цео ред учених хаџилука на обале Нила. А нарочито су по својим резултатнма важна путовања .Лепсијуса и Маријета. Први, скоро умрли пруски научењак, био је вођ експедиције, коју је у четрдесетим годинама Фридрих Виљем IV послао у Египат, Етиопију и на Синајско полуострво; после египатске експедиције и Шамполионовог пута, то је било најплодније путовање тим пре што је на челу нове експедиције стајао такав првокласни научењак као што је био Лепсијус, један од најугледнијих египтолога својега времена, аутор таких дела — осим Впе1е аи§ Ае§ур1еп — као што су „Хронологија Египћана", „Споменици Египта и Етиопије", „ТосИепћисћ" „К6ш§зђисћ" и др. Још су знатнији били резултати испитивања Маријета. 1850 г. њега је послала у Египат Француска влада да нрегледа Коптиске рукопнсе, али су њега заинтересовали Сфинкси, тим пре што је један од њих у пешчаној пустињи подсећао га на једно место у Страбона, где се говори о мемФиском храму Сераписа, у месту које обилује ситним песком; Страбон је и сам видео тамо Сфинксове целе или до иолазасуте песком. Заборавив поруку своје владе, Маријет је почео откопавати Сфинксове које је нашао, који су целом алејом стајали пред Серапеумом, у којем су се чувале мумије аписа за више од 1.500 година. Добивпга дозволу из Француске да продужи иосао, Маријет је четири године проживео у пустињи, борећи се са месном администрацијом и кријући од ње своје наласке. Серапеум је био откривен, али то је био само почетак нових раскопавања и открића, а 1858 г. Маријет пређе у службу Кедиву као главни археолог и уредилац огромног музеја у Булаку (предграђе Кајира). Он је и умро у тој служби (1881 г.). Његов прах почива у гранитном саркофагу у трему булакског музеја. Име Маријет-паше јесте једно од најславнијих у још краткој историји египтологије. Захваљујући научном раду египтолога, историја земље Фараона била је сасвим преуређена, кад се упореди с оним како је она извођена на 41*