Просветни гласник

624

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

основу биб.пгјских и класичких извештаја. Тада је откривен прави Египат, чија су најстарија вренена бида већ у грчко-римско доба, по речима једног псторика Египта, књига са седам печата. Оснм натписа на споменидима, размршени су били у старим гробницама и папирусни свитцп, који су садржавали целу литературу; науци је сад већ нозната велика количина њених производа и помоћу н>пх историк већ прониче у духовни живот најстаријег културног народа на земљи. Доиста без основног египтолошког открића, које је учинио Шамполион, благо египатске писмености, остало би и за нас књига са седам печата. Такав исти значај као откриће Шамполиона, има за многобројне клинасте натписе, нађене у Азији, изналазак начина да се чита оно што се скрива иза чудних клинова, који су једно време сматрани као проста орнаментика. Клинастих натниса нма врло много; њима су покривени зидови, статуе, барељеФи, цигље, призме и други остатци староазијске архитектуре и скултуре, који су откривени ноглавито у ХТХ столећу. Клинопис су европски научењаци познали прво по оним његовим обрасцима који се односе на Стару Персију, док су асирско-вавилонски споменици, најважнији од свих, покривени тим клинописом, пађени тек после пола столећа. Само дешиФровање клинописа почето ,је с персиским натписима и само помоћу читања њих постало је могућно наћи кључ за читање споменика асирске писмености. Још у XVII столећу разни путници — шпански Гарсија де Силва де ФигуФоа, италијански Пијетро де ла Вале, доцније Француски Шарден и енглески трговачки агенат Иотеег, обишавши развале старих персиских градова, обратили су пажњу на тамо нађене клинописне натписе, али какви су то били знаци и на ком су језику тако нисали, наравно да нико није знао. У прво време у Европи нису веровали извештајима путника и обрасцима клинописа које суони изнели, а енглески оријенталиста Тома Хајд (НуЛе) сматрао је шта више те обрасце за просте угледе, за орнаментику, не налазећи у њима понављање једнакнх знакова, 1765 г. бавио се на развалама Персепоља дански путник Карстен Нибур, отац познатог историка; он је разматрао много клинастих натписа и упоређујући их међу собом нашао је да су неки од њих били троструки, пошто се на њима видела три различна писања, од којих се једно видело као мање сложено него два друга; у њему .јеНибур распознао 42 знака, који су за тим били нађени и у другим натписима. 1798 год. оријенталиста Гусвћеп нашао је да се у том простијем систему клинописа често налази дијагонални клин, те је исказао мисао да он може бити дели речи једну од друге, тако да су групе знакова, одељене једна од друге дијагоналним клиновима, могле бити речи а сами знаци у таком случају — слова. 1800 г. Данац Минтер, потврдив ту поставку, приметио је да се поменуте речи по некад понављају у натписима, али често с неким изменама у знацима, што се могло односити на граматичке окрајке. Он