Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

625

је и учинио иокушај да одреди слова, полазећи од те мисли да су ти окрајди граматичке Флексије у познатим му језидима зендском и пелвиском (персиском литерарном језику у доба Сасанида), али тај покушај није имао успеха. Али после две године немачки научењак Георг Фридрих ГротеФевд учинио је поуздан корак за читање клинописа. ГротеФенд је почео од хипотезе да тројни персепољски натписи, које је копирао Нибур, нмају један исти текст, али на три различна језика. Први од њих испитивао је узев поставке Тихсена и Минтера; међу спајањима која су се понављала он је нашао једно које се састојало из седам знакова и узев то, по аналогији са сасанидским натписима, за иранску титулу „дар царева", ношто се у овима налази Формула „Н Н. цар царева, син М М цара", то је ГротеФенд замислио да је така Формула могла бити и у клинастим натписима. Вођен таким размишљањима, он је почео упоређивати два Нибуровска натписа и у почетку њиховом нашао је групе знакова, које је означио словима А, В и С. Почетне речи натписа ГротеФенд је овако прочитао A, цар царева, син Ђ, цара B, цар царева, син С. Тако су се групе А, В и С показале као особна имена унука (А), сина (В) и оца (С), те последњи није био назван цар. Тако је В био оснивач династије, али како су персепољске грађевине из доба Ахеменида, то под групом знакова В могао се је крити или Кир или Дарије. Ако би то био Кир, то би групе А и С биле истоветне, пошто су се и отац и син Киров звали Камбиз; при том за име Кира група В имала је сувише много знакова, и по томе је та група била узета за име Дарија а две друге за имена Ксеркса и Хистаспа. Остало је још знати како су се изговарала та имена у Персијанаца. За име Дарија било је неког помена у Страбона који вели да су Персијанци изговарали то име Дарјавус, што је навело ГротеФенда на траг како је у ствари персиски морало звучати то име; за изговор имена Ксеркса и Хистаспа он се обратио Зенду и низом оштроумних поставака он је пришао чнтању, које је и данас, с мало поправака, примљено: Дарије — Дарјавус, Хистасп — Висташпа, Ксеркс — Хшајарша. Тако је било нађено 12 слова клннописне азбуке а у двадесетим и тридесетим годинама дански научењак Гаск, а нарочито немачки санскритолог Ласен и Француски Бириуф, оснивач научног испитивања језика Авесте, нашли су нових 14 слова а после су нађена и остала. Значајно је да је енглески научењак Хенрик Гулинсон, путујући по Азији у тридесетим годинама, чувши само о начину ГротеФенда „тога Шамполиона Клинописа", сам је ту достигао да означи 18 слова првог система Клинописа. На крају језик тог система био је одређен као старо-персиски; увидело се да је он сродан Зенду и да је први облик данашњег персиског језика.