Просветни гласник

626

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Остало је да се нађе значење два друга система Клинастог писма на натписима од три језика. Важну услугу у том односу учинио је онај велики натпис, у коме је било випте од сто особних имена, познат под именом бегистански. У источном делу данашњег Курдистана, који одговара Старој Мидији, поред града Керманшаха, стоји одвесна стена, висока скоро 1700 стопа. На тој стени, Бегистану, Дарије Хистасп написао је историју својих дела на три језика, као .вољои Ахурамазде" цар Парса, Мада и Асура т. ј. Персије, Мидије и Асирије. С почетка је бпо нрочитан персиски натпис што је омогућило, по особним именима која се ту налазе, одвојеним у друга два система иерпендикуларним клиновима, одредити значење појединих спајања клинова у натписима два друга система, те је персиски текст добно ту такав значај као грчки на розетском камену. Други систем, мање сложен од трећег, пре је био и размршен нарочито од Вестергарда и Оперта, и дознало се да је он силабички а по некад и идеограФИчки, а језик који се служио тим системом (мидски) да припада туранској (урало-алтајској или татаро -Финској) нородици. Помоћу та два система размрсили су (нарочито Раулннсон и Оперт) н трећи систем, који је добио нарочита значаја кад је иађена била маса вавилоно-асирских натписа, на којима се налазио Клинопис тога трећег система. Независно од помоћи, коју је указао персиски текст Бегистана, још је ГротеФенд на вавилонским цигљама, на којима су били урезани неки знаци, погодио име Навуходоносора и то се потврдило. Асирски клинопис је најсложенији; оп је силабички с идеограФичким елементима и у њему је примећен у великом ступњу полиФонизам т. ј. обележавање разних гласова једним истим спајањем клинова. Даља испитивања показала су у том клинопису разна вавилонска и асирска писања, с најстаријом и најновијом Формом за свако, при чему је нађено било да је већп део натписа написан по том систему на језику семитске породице, сродном јеврејском и арабиском, а мањи део, ма да има најстарије натписе — на халдејском, који припада туранској групи (Халдејски Туранци и сматрају се да су изумели систем који је био иримљен у Асирији и раширио се на север и исток у Јерменску, Мидију, Персију). С почетка су покушаји размршења вавилоно-асирских натииса били сасвим безуспешни, али у току времена главне тешкоће биле су савладане. 1857 год. „Азијско друштво" у Лхждону узело је четири научењака — Талбота, Раулинсона, Оперта и Хинкса, да преведу, независно један од другога један велики асирски натпис и преводи су сасвим одговарали један другом; то је био летопис Туклат-паласара I, који је владао у средини XII столећа пре X. Али то још није све. У летопису Асурбанипала Раулинсон је прочитао да је тај цар на извору Тигра дао урезати у стени свој лик, норед лика Туклатпаласара који је већ био тамо и тај енглески научењак пише једном свом земљаку, који је путовао по тим местима, да прегледа те нацрте, и овај нађе те ликове