Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

627

о натписима. Најзад египтолог Бругш, не верујући с почетка читању асирског клинописа, и сам је потврдио његову истинитост, кад је намислио да но египатским изворима овери имена вазалних царева и градова египатских, који се номиљу у оддомку летописа Асурбаннпаловог о походу тога цара у земл>у Фараона, и то испитивање асирологија је часно издржала. Паралелно са дешиФровањем астрског клинописа иптло је откриће материјала који је могао постати предмет тог дешиФровања. Развале Вавилона обилазили су још у XVII стол. (Пијетро де ла Вале) и у XVIII (Карстен Нибур и Оливје), као и у првој половини XIX столећа, али без важних резултата за науку, док 1851 није дошао ту Оперт с Француском ученом експедицијом, који је ту испигао клинасте натиисе на цигљама, нађеним у прашини. Важније је било откриће развала Ниниве близу Мосула на Тнгру; наука за то дугује Француском консулу у Мосулу — Боти 1843 г. Тај предузимљиви човек после безуспешних раскопавања на ку.јунџиском брегу, наишао је најзад на траг Ниниве у селу Хорсобаду, где су откривени били зидови покривепи барељеФима и натписима; Француска влада одмах је дала срества да се наставе ти радови и да се публикују резултати њихови. 1845 г. Боти се придружи Енглез Хенрик 1,ауаг(1, који је постао ,Маријет Месопотамије"; он је открио развалине два двора библиског града Калака и развале града Ресена (између Калака и Ниниве), а раскопавао је и на местима саме Ниниве н Вавилона. За Ботом и Лејардом дошли су други (Оперт, Раулинсон, Џорџ Смит и т. д.) којима је испало за руком да учине још нова открића зидова, скултурних и живописних нацрта и натписа. Лејард је нашао и целу библиотеку у остатцима двора Асурбанипала IV (VII стол. пре X.). Она се састојала из четвороугаоних цигаља, дужине највише девет а ширине шесг цоли и Дсбљине један и покривених с обе стране ситннм и збијеним клинописом. На жалост у време раскопавања многе од њих биле су пребијене а очуване биле су сложене у нереду за шиљање у британски музеј. Држи се да је свих таких цигаља било ту до десет хиљада. После је позната и велика количина асирских царских летописа, који су просули нову светлост на историју предње Азије. У данашње време, помоћу асирологије настала је могућност, на основу сасвим новог материјала, довољно подробно испитати прошлост не само Месопотамије но и других земаља, где су се јављале војске асирских царева. Егинатска и асирска открића дала су неколико важних резултата и за Финичку историју, који су, осим тога били допуњени испитивањима учињеним и на месту старих финичких градова, а то је нарочито учинила француска експедиција коју је водио Ренан у шесетим годинама. То неколико упута на открића учињена у XIX столећу на старом Нстоку, и која још ни из далека нису довршена, треба да послуже само