Просветни гласник

632

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

вању судедују инсекти, луче као што напред поиенусмо неку малу кодичину слатке течности, која се зове мед (нектар). Мед се састоји из воде, у којој су растворене шећерпе материје. Код мртве коприве бела цвета може се човек лако о томе уверити. Код те биљке може се бела круница лако извући из чаше као и код свију других биљака, које имају једноперу круницу — круничне листиће срасле. Ако извучете белу круницу из чаше (омотача зедених листића), исисате доњи цевасти део крунице, осећа се сласт меда, који тај део цвета лучи. Онај део цвета који дучи мед, назива се медни суд, медник (нектаријум). Медни суд заузима разне положаје у цвету: или се налази на круничним листићима или на прашницима или на доњем деду тучка — пдоднику. Код неких цветова мед је придичпо сдободан, док код других је више — маље скривен. Да наведемо некодико примера. Кад се откину жути, цветни крунични листићи љутића, на доњем делу свакога од пет откинутих жутих дистића приметиће се једна мада округла љушчица; ова љушчица са круничним листићем гради као неку малу кесицу, — и то је медни суд. Та кесица — медни суд у време цветања испуњена је малом капљицом воденобистрога меда. У цвету звонцета на дну доњега деда тучка — пдодника надази се тако исто једна љушчица (медни суд), која на својој унутрашњој површини носи округдасту капљицу меда. Код љубичице медни суд надази се на прашнику. Љубичица има 5 прашника, кодико и цветних дистића, ади само два од њих носе медни суд. Код штитастих биљака ннр. ведике крбуљице, медни суд је обдика једнога мадог двојнога дебелога котурића, који се налази у средини горњег дела плодника, дакле сасвим у средини цвета. Код кукурека мали зедени крунични дистићи промениди су се у кесасте медне судове — меднике; сваки цветни — крунични дистић представља медни суд, који Је у време цветања пун меда. Сдично нешто надази се и у цвету кандидке; код ње су круничне диске девкастог обдика, које се у доњем деду свршују дугачким кривим остругама и те оструге су медници — медни судови. У најнижем, крајњем и задебљадом делу тих оструга дучи се мед. Код пданинске биљке једића, која се због лепа цвета по баштама сади, два крунична дистића промењени су у меднике врдо чудноватога обдика. Из ових примера види се да се медник, медни суд може надазити на раздичним дедовима: код љутића и кандилке као део круничног дистића, код љубичице је део прашника, а код звонцета и штитастих биљака је део плодника. Цветни прах неких биљака служи такође као храна инсектима. Многе нпр. праве бубе (тврдокрилци) завуку се у цвет какве биљке и једу цветни прах; други инсекти нпр. пчеле скупљају цветни прах особитим направама на ногама и носе га са собом до заједничке куће — кошнице; ту га скидају, отру ногама и у исто време избљују усисани мед