Просветни гласник

634

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

депе за длакаво тело инсектово, и не одлепљују се све док инсект не уђе у други двет. Према томе моасемо учиннти ово упоређење: ветром оплодне биљке имају снетљива, паепаљива т. ј. лако разлетљива, растресљива, прашљива, ветром лако кретљива зрнца дветнога праха, а ннсектима оплодне биљке имају лепљива зрнца цветнога праха. 2) Облик и особине тучка — И код ове групе биљака облик и особине тучка потиуно се слажу са оплођавањем. Тучак .је код ових биљака обично мали (са малим жигом), док код ветром оплодних биљака као што рекосмо жиг тучковима велику новршину тако, да на њ могу лако да падну зрнца цветнога праха, која у ваздуху лебде. Положај тучка у цвету је такав, да жиг туч^ов инсекти морају додирнути, кад се у цвет увуку радп усисавања меда. При томе се са рутавог, длаковог тела инсектовог скине цветни прах, који је тај инсекат донео из другога цвета. Цветни прах лако се залепи, задржи на тучку, јер жиг тучков лучи лепљиву течност. 3) Положај меднога суда арема другим деловима цвета — Полоашј медника у цвету ових биљака такав је, да инсекат мора додирнути у исто време и прашне кесице и жиг тучков, кад своју сисаљку до медника у цвет завуче. С тога сг медни суд — медник никад не налази при улазу у цвет, никад се медник не налази више нрашних кесица и више жига, већ обрнуто исиод њих, а прашне кесице и жиг обично се на„±азе на гротлу круничном. Према овоме дакле као нравило је да се медник налази дубоко скривен у унутрашњости цвета. Само у мало случајева код кратких, точкастих цветова могао би мед лако да дође у додир са кишним капљицама и услед тога да се поквари; али код таквих цветова над медником налази се густа кита од длака или на гротлу круничном налазе се љуснице, које штите медник од свакога штетнога утицаја кишних капљица. 4) Шаре на цвету као иутоиоказачи меда — Кад се какав инсект намамљен бојом и мирисом спусти на цвет какве биљке, у коме има меда, то је свакојако од врло велике користи за биљку, ако инсекат не мора дуго да тражи мед, већ ако га може да нађе брзо, без великог губитка у времену. Јер, у колико инсекат лакше и брже сисаљком мед исиса, у толико он више може цветова за извесно време да обиђе, па према томе за то време и много већи број цветова да оплоди (укрсти). С тога готово сви цветови, који садрже мед, имају путопоказаче у виду шара, које инсекта воде унраво на оно место у цвету, где се мед налази. Ти се путопоказачи на круничним листићима појављују у облику мрља, тачака, пруга и линија. Ове тачке, пруге, линије, мрље бојом се разлиК УЈУ од боје круничних листића, и тако су поређане, да су све унрављене једној тачки — управо ономе месту у цвету, где се мед налази. Ређе ове путопоказаче представљају живо обојене длаке на крупичним листићима .