Просветни гласник

678

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

рачун иди српеки језик, а остале предмете, као лакше, оставља за зиму или чак и за пролеће. Ова се разлика у прелажењу наставне грађе, аајлепше опажа с пролећа, и ја сам наилазио на школе, које су у почетку марта свршиле програм из рачуна, док су из српског .језика, земљописа итд. далеко заостале или обратно. Разуме се по себи, да се са горњим мишљењем учитеља, нисам могао да сложим, и ја и сада верујем, да је узрок слабог успеха, кад се тачно по програму ради, сем многих и тај, што се предавања прелазе врло брзо и површно и што се не обраћа пажња, да ли је наставна грађа постала стална својина ученичког духа. Сем тога већини нагпих учитеља изгледа и сувише досадно и монотоно, кад би се једва партија из буди ког било предмета свршавала у току 3 или 4 часа. Већина њихових предавања и свршавају се за један час. Ја сам имао прилике да виднм, да је један учитељ за један час свршио део слив Тимока, а то је погрешно. Међутим у горњем тврђењу већине наставника основних школа има и нечега истинитога. Пико неће спорити, да ће се у једној школи показати већи успех, н. п. из рачуна када се по 3—4 месеца скоро искључиво само рачун предаје, али се нри томе губи из вида, да ће ученици у тодико вшпе бити сдабији из осталих предмета, а да не говоримо о рђавим последицама, које могу наступити по мдади дух детињп, кад се дуже времена одржава у ведикој напрегнутости. Није само један сдучај био, да ми је са шпчуђавањем свраћана пажња на по неке ученике, који су одлични из рачуна или српског језика, а из осталих предмета слаби. Шта више наилазио сам и на читаве разреде, који су из рачуна одлични, ади не умеју ни да читају добро иди обратно. Сви ови примери најочитије доказују, да је рад без распореда погрешан, и да је најправилније, кад се поступно и равномерно развијају све духовне сиде ученика. Но и ако ,је рађено без распореда, ипак се свуда водидо рачуна о педагошким захтевима, да тежи предмети заузимају увек нрве часове пре подне, а лагапи друге иди по подне. г. Наставна средства Ако се под именом „наставна средства" разумевају рачунаљке и по једна мапа Краљевине Србије, као што се то обично мисли, онда би се за школе у округу пиротском још могло рећи, да та наставна средства имају, нремда две школе ни ово немају. У три школе су израдили сами учитељи рачунаљке. (Моклиште, [по угледу на рачунаљку, која је прошле јесени бида изложена у Београду на изложби наставних средстава књижаре Пихдера и комп. из Бечај В. Боњинац и Крупац у срезу белопаланачком). Сем тога учитељ мокдишки израдио је сдоварицу. Метарских мера немају 12 шкода. Црноклиште нема мапу по сдивовима. Приновљена је свега у Црвеној Јабуци једна мапа Краљевине Србије од Ковачевићаи у Темској мапа балканског полуострва од Цвијића из шк. буџета. 0 модедима за наставу из познавања човека, о антроподошким и историјским сликама, о зоодошким, минералошким или ботаничким збиркама, нема нигде ни помена. Округ је пиротски врло богат мрким угљем и ја се не сећам, да сам ма и у једној школи у овоме