Просветни гласник

680

ДРОСВБТНИ ГЛАСНИК

мењују у настављању. Тако исто нису учитељи криви што поклањају велику пажњу интелекту, а осећања сматрају као нешто од мање вредности, јер и у овоме нису упућивани. Стари систем (а и овај није далеко изостао) школског надзора, тражио је што више знања, и учитељи су га давали. Да је од њих тражено више, више би и дали. Васпитање, а нарочито оно, које се у последње време крсти именом модерно васнитање, још није у нас прокрчило пута. У нас се ,још све васпитање своди на обогаћивање интедекта, које често граничи са претрпаношћу, а емоциона страна васпитања, ко.ја треба да је звезда водиља у целокупном васпигању, још је тако рећи нотпуно занемарена. Велика већина наших учитеља су одлично изрутиниране шаблонисте, и кад се од мене тражи, да дам своје митпљење о успеху из појединих предмета, онда молим, да се има на уму да ће ове оцене бити сасвим релативне. Тако су исто релативне и све оцене, којима сам оценио и рад подручних ми учитеља у овој школско.ј години. .Ја нисам цевио рад учитеља према ономе, шта се према данашњем ступњу науке о васпитању могло и требало да уради, нити ћу са тог гледишта ценити сада успех из нојединих предмета, јер сматрам, да би то било апсурдно. Ја добро знам, каквом и колнком психолошком и педагошком спремом располажу наши учитељи, а према томе и добро знам, какав и колики успех могу они показати у школи, и са тога сам их гледишта ценио, а са тога ћу гледишта и сада изнети своје мисли о успеху из појединих наставних предмета у овој школској години Да летимично иређемо све наставне предмете 1. Наука Хриш&анска Ако признамо Факт, да се до скора, а од чести и сада, тражило од ученика основних школа, да изнесу што више знања из школе и да је према тим знањима и оцењиван успех у појединим школама, онда изјављујем, да је усиех из хришћанске науке скоро у свима школама повереног ми округа одличан. Нема тог нредавања из хришћанске науке које нису у стању. без разлике сви ученици, ако се хоће и на памет, од речн до речи да понове. Мени још не може да изађе из памети оно досадно „у почетку су сви људи били рђави," итд. којим сви ученици I. разреда отпочињу причање о „Божићу". БиограФије и рад хришћанских светитеља, сгворење света и цела историја до Исуса Христа; живот, рад и приповедања Христова, рад и приповедања апостола; две најглавније заповести Христове и сви примери, којима се на очигледан начин тумаче они, све то знају наши ученици, тако рећи на изуст, и за ово се има захвалити труду учитеља, али поред свег овог богаства у познавању наше вере, наше су млађе генерације све мање и мање религиозне. И о најсвечанијим празницима, српске цркве прижељкују своје стадо, а стадо се забило у крчме и механе, па и не мисли о спасоносној речи Христове науке. Ово је зло, које мора имати и својега узрока, и између многих осталих ја налазим да је и неправилно предавање Христове науке у нашим основним школама један од јачих разлога, што са религиозношћу стојимо тако рђаво. Да се не бих упуштао дубље у ову ствар, јер то и опсег овога извештаја не допушта, довољно ће бити, ако своја разлагања резимирам, констатујући Факт, да хришћанска наука овако како се данас предаје, не постизава најглавнију сврху своју, а то