Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

681

је развијање етичког еуђења и убеђење религиозних осећања, без којих не може бити ни речи о религиозности. 2. Сриски Језик Српскои језику је у целом округу поклоњена нарочита пажња, али на жалост без великих резултата. До душе из „поуке о језику" тегпко да би и један ученик у делом повереном ми округу добио слабу одену; разликовање подмета, прирока и њихових додатака; разликовање радње прошле, садашње и будуће, нознавање врста речи итд. обрађено је врло добро, и сваки ће, па и најгори ученик умети да подвуче подмет једном а прирок двема цртама, али за. то ћете врло тешко наћи каквог ученика IV. р. који ће умети бар приближно лепо српски да говори. Разуме се, да бих био грешан, кад бих за ово ма и најмање пребацивао учитељима повереног ми округа. Они су узели програм у шаке и тачно по њему радили, а њихова кривида није, што „поуке о језику" изискују десет пута више рада и труда, да се савладају, но што то изискује „вежбање у посматрању", „чптање" или „нисање". Као много тежим, апстрактним, сгварима, они су поклањали већу пажњу, и онда је, разуме се по себи, за вежбање у говору остајало мало времена, те је тако оно, што је најглавније у изучавању српског језика у основној школи — сам српски језик — страдао. Међу тим уверио сам се, да овај овакав рад учитеља није потекао са неразумевања. Многи од њих увиђају, да има трулог у предавању овог предмета, али ко би смео п помислити, да олако узме иодмет и прирок, нрошдо и будуће време, кад из искуства знају, да се надлежни нарочито за ове ствари хватају. Да је ово пак овако, уверио сам се, што се после сваког прегледа школе, који сам вршио у априлу, мају и јуну ове године ишчуђавали учитељи, што тако слабу пажњу поклањам подмету и прироцима, а они су баш ове ствари иајвише обрађивали. И ја признајем. да сам из „поуке о језику" питао Јфло мало, и то само у IV. разреду. Ја сам с правом тражио од ученика да српски говоре и кад сам видео да тога нема у оној мерп, у коликој га је могло бити, дигао сам руке и од подмета и прирока, јер сам уверења, да распознавање прирока и подмета, неће никада научити ове ученике да лепо српски говоре. Да се место претераног обрађивања „поуке о језику" више читало, препричавало или причало, једном речју, да се више вежбало у говору и успех би из српског језика (нарочито с погледом на. овамошње прилике ) био много бољи. Но како су учитељи повереног ми округа уложили много труда у предавању овог предмета, а радили су оно и онако, како се од њих тражило, то и српски језик заслужује врло добру оцену. 3. Сраска Историја. Кад се узме у обзир, да наше школе не располажу никаквим помоћним средствима за предавање овога предмета, онда се сме рећи, да је овај предмет предАван свуда са лепим успехом. Пу једну примедбу ипак морам да ставим овде. Округ пиротски и ако сиромашан у историјским јунацима, доста је богат местима, где су се врло судбоноспи историјски догађаји у најскоријој прошлости одигравали, и ја не добих ни од једног учитеља извештај, да је извео своје ученике н. п. на Нишор, где је била она чувена крвава битка, или у Темску, где се налази гроб неумрлог капетана Милутина Карановића, а то је могла већина учитеља да учини.