Просветни гласник

662

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

4. Земљоиис. У другом и четвртом разреду овај је предмет предаван са лепим успехом. Трећи разреди су иак заостали. Овим пак не мисдим да кажем, да ученици трећих разреда не знају речне сливове. На против, за један тренутак ће они показати граниде сливова, главније реке, градове, историјска места и т. д. али оно што је врло важно при изучавању речних сдивова, а што сам и напред узгредно поменуо, није како ваља постигпуто: На име, ученици не могу да добију тачну представу свију сливова као делине. Имао сам више прилика да видим, како учитељи повереног ми округа предају овај предмет у III разреду и сем једие мане, која се код већине опажа, а која се састоји у брзом прелажењу сливова, (за 1—2 часа многи сврше један цео слив) друге важније примедбе нисам имао да ставим. Они се служе и цртањем на табли и мапом; један прави сливове рсљеФне у неску, а други од уме; већини сам саветовао да праве рељеФе у дворишту у песку и т. д. али све то није много помогло, да се горња сврха постигне. Ја и опет понављам, док се не изради рељеФна карта ЈКраљевине Србије, предавања речних сливова задаваће непрестано велике муке учитељи.ча и велике се користи неће имати. 5. Рачуница и геометријски облици. Овоме је предмету обраћена највећа пажња у свима школама, и ссм неколико изузетака, уснехјеиз овог предмета задовољавајући, нремда се и овде грешило, што је у току рада исправљано. Једна мана при предавању овог иредмета, на коју сам врло често иаилазио, састојала се у незгодном стављању нитања, нарочито приликом писменог рачунања. На име, питања су врло често обухватала и одговор. Н. пр. учитељ је задао овај задатак: На пијаци је дотерано 14 кола дрва. У сваким је колима натоварено по 8 дрвета. Пита се, колико има дрвета у свих 14 кола? Иошто је ученик записао бројеве, поновио питање, учитељ му не даје времена да се размисли и сам реши задатак, но одмах упада овим питањем: Колико је дрвета у једним колима? Ученик: 8. Учитељ: „А колико је било свега кола" ? Ученик: 14. Учитељ: „Па хоће ли у тих 14 кола бити више или мање дрвета?" Ученик: Биће више. Учитељ: „А ко.шко ће иута бити више?" и т. д. и ученик вигпе не одговара, но одмах меће и .змеђу једне и друге циФре знак множења. Оваква се питања дају и за одузимање и дељење, и ја сам се у пуно прилика уверио, да ученици не могу да реше задатак све дотле, док од учитеља не чују оно „више", „мање" или „колико пута више", „колико пута мање". Ученици се, дакле, не упућују да сами решавају задатке, и на тај се начин промаши оно, што је најглавнија сврха рачунања. Ну ове су погрешке махом исправљане, јер их је лако исправити. Сем тога наилазио сам и на остатке старога механизма, али у врло малом броју школа. Предавања из геометријских облика сведена су у већини школа на просто цртање, без великог објашњења и утврђивања појмова.