Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

685

дитељским; о неговању тел.а; о чистоћи и предохранама за време зараза и т. д. Приређивани су ђачки издети и омање екскурзије. Ђурђевски су уранак прославиде све школе и то обично по две три заједнички. Школске свечаности: почетак школске године, Св. Сава, пародни иразници, свршетак школске године — прослављене су у свима школама нпјсвечаније. Том су приликом ученици певали, декламовали и т. д. У већини школа држали су учитељи прикладна предавања, а многи и на.грађивалп одличне ученике књигама (о Св. Сави). Да би на овим свечаностима узела учешћа маса, те да постепено добију тии оиште народних светковина, учитељи су нарочитим иозивима позивали родитеље ученичке, виђеније људе и њихове породице, и они су долазили. Веселили се, разговарали, водили коло и одлазили кући, али од свега овога рада, није било велике користи. Све су ове мере недовољне, да се горња сврха постигне. Разуме се, овим не мислим, да их осудим као непрактичне. На против, у овом правцу треба све више да се ради; народ треба да заволи школу; да се навикне да је сматра као своју кућу; да у њојзи тражи и савета и лека за поправљање свога подмлатка, али има још пута и начина, који се не предузимају, да се горња сврха постигне, а који су, по моме мишљењу, много претежнији од свију мера, које се већ предузимљу. Један од тих путева и начина јесте веИа интимност између учитеља и родитеља ученичких. Ако се оправдано захтева од учитеља да буду, не само васпитачи омладине, но и целога народа, онда учитељи треба да буду нераздвојно са њима. До душе тврди с.е на све стране, да су учитељи увек са народом, да су нераздвојни са њиме и т. д. и ја бих акцептовао то мишлење, кад би се у исто време додало, да се та нераздвојност огледа само у механама или каквом општинском или политичком збору, али ја. не мислим на такву интимност. Ако се хоће, да учитељи васпитавају и народ, треба да су што чешћи гости његови. Треба често улазити у њихове домове и уз пријатељски разговор саветовати га, поправљати што је за. поправљање — а тога на жалост има много — дотеривати што се може дотерати, одбацити што је за одбацивање и т. д. и т. д. Оваквим честим опхођењем са њиховим домовима, може најбоље, најсигурније и најбрже, да се постигне горњи циљ, и подигне благостање у народу. Да се пак овим путем може много више да постигне, но свима могућим родитељским вечерима и т. д. доказаће небројени примери, а њих има у свакоме селу где постоји школа. Одвојени од своје родбине и прнјатеља, учитељи траже нове пријатеље, траже нородице са којима ће општити, и налазе их. Сваки учитељ има но 2—3 породице, са којима је у врло честом додиру, и сад треба свратити код једне такве породице. Честим додиром, учитељи можда и нехотице много што шта исправе у начину живота тих породица. Обратно пак, честим општењем са учитељевом породицом, много се што шта усвоји и пренесе у домове тих породица, и вас ће често изненадити ред, чистота и т. д. која влада у домовима учитељевих нријатеља. Ако су кревети реткост код већине нашег сеоског становништва, у овим ће се домовима увек наћи какав креветац или миндер, ма и само пријатељима намењен и т. д. Честим општењем стварају се прилике за измењивање мисли, разговори и поуке из опсега васпитања, хигијене, привреде и т. д. и нехотице се намећу у оваквим случајевима — јер о чему би се другоме могао водити разговор — и ја сам био изненађен редом, чистотом. здравим мислима о васнитању једне такве породице. И кад би се ово

ПРОСВЕТНИ МАСНИК, II. кн>., 6. св.