Просветни гласник

НАУКА И НАСТАЗА

709

код њега веома слабо обрађене представе о времену, простору, величини, обиму предмета, и оно у доказивању одраслих не може усвојити оно што је у свези са променама времена, приближности иди даљини предмета. Представе о времену, крајности су скучене у детета од три године; оно зна само за речи данас, јуче, сутра, но и с њима је скопчано веома неодређено значење. Оно их употребљава у разговору тако неправилно да се може посумњати да су у њега ма ко.шко одређене чак и иајелементарније представе о времену. „Кад ћеш к тетки"? — „Ја ћу јуче" одговара оно. Шта је то данас, гата сутра, шта јуче. — Њему је све једно. 0 појимању дужег времена, наравно, не може бити ни речи. Представе о простору, растојању, величини, занремини тела, а тако и о односу тела по величини, јављају се у трогодишњег детета тамне и неодређене. Дете често тврди могућност да се може сместити већи предмет у мањи. Тако, на пример, оно памти да се у лето у пољу љуљало на доста. великој дасди. У зиму се сети тога и моли мајку да му донесе даску да се опет љуља на њој. На питање где је даска, оно одговара да је у „шиФОнелу". Одрасли труде се да му докажу да се велика даска не може чувати у „шиФОнелу", описују му каква је и колика је била она даска на.коју се летос љуљало — али без успеха. Дете непрестано продужава тврдити да се она даска може сместити у „пшФОнел". Ну у овом случају може се претпоставити и погрешка памћења. За то му треба наводити доказе да не појима сразмеру предмета по величини кад су они пред очима. Дете се забавља малим вагончићима и локомотивом за играње, од једанпут њему сијне светла мисао да седне у вагончић и оно се труди да то доиста и учини, ма да у вагончић не може сести не само дете, него не може стати ни његова дипела. Или, забављајући се малим скамлијицама (клупицама), дете мећеједну од њих на патос, и са свим озбиљно покушава сести на њу. Дакле, у овом погледу који сад разматрасмо, деци још много које чега недостаје. Ну може бити, баш саме те празнине. и ти недостаци у умном развитку детињем, имају свој део милине и осветљују дете особеним изгледом красне наивности при некој сиособности, па чак и наклоности да по некад буде шерет, ма да се тај шеретлук и показује у ствари обично врло прост. С руског Ђ. С. Који1>