Просветни гласник

730

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ласт састављају кристалисти шкриљци и мрамори, који образују: јужни део Атике, Евбеју и већи део Цикладских острва. Сви су слојеви конкордантни и чине једну антиклиналну, чија је осовина управљена од ЈЗ на С 15° И. У главном се могу издвојити иет хоризоната: три кречаачка и два од шкриљаца, који су наизменично поређани. Поред тога појављују се и серпентини нејасног порекла, који се на обали морској уздижу у стрмените литице с оштрим гребенима. Поједини одломци терцијарног терена, који се на неколико тачака налазе, не промењују ни у колико рељеФ терена. — Рудишта се овде појављују на контактима између кречњака и шкриљаца, и то само онда, ако су кречњаци у подини контактне равни. Према томе Ардајон разликује свега два рудоносна контакта: један се налази између најдоњег кречњака и првог слоја шкриљца, а други се налази изнад другог слоја кречњака, а испод повлатног слоја шкриљца. Минерализацију ових рудишта састављају: цинкане, гвоздене и оловне руде, и то оксидне и сулФидне. Ирерађиване су само сребровите оловне руде. Рудишта су врло неправилна; имају неједнаку моћност и врло разноврстан правац. Танки листови, пространи слојеви, моћни складови, вијугаве жилице, јаме, пукотине и пећине свију облика и величине, вели писац, налазе се на овим рудиштима. Стари су врло добро познавали особине ових рудишта и своје су радове увек с великом вештином умели да концентрпшу на најдужим контактним рудоносним зонама. Радили су најпре галеријама, а носле и окнима^ чија је дубина износила и преко 100 мет. Иодземне просторије, из којих је руда повађена, имају често знатне димензије, а има их и од 100000 куб. мет. у запремини. Главни производ у први мах било је сребро, отуда се у заосталим тросквама налази на 8—10% олова. Доцније изгледа да су стари и ову троскву претапали, тако, да троскве ових познијих радова не садрже више од 3—2°/ 0 олова. Рудници су били у рукама приватних сопственика. Раденици су били робови, чија је цена у IV веку пре Христа била 150 драхми (145 динара). Почетак радова датира вероватно још од старих Финичана. У историји Атине помињу се лаврионска рудишта први пут у V веку пре Христа; тада је Атина имала од рудника годишње 100 талената (590.000 дин.) прихода, а рад је престао с падом Атине 86 год. пре Христа".

ХС7П збор (10. новембра 1902. год.) 1. Приказане су нове публикације које су стигле геолошком заводу Велике Школе у току прошлог месеца. 2. Разгледане су: а) збирка разних врста троскве из Мајданпека, коју је заводу поклонио г. Драгутин СтеаановиЛ, рударски инжињер; б) збирка земаља из околине Младеновца.