Просветни гласник

76

ИРОСВЕТНИ 1'ЛАСНИК

Ако би од отиалога воћа било за избор, игго би се могло продати, тада се из њега дрв истерује иомоћу какве танке жице (постоји нарочита игла за тај посао), на се руница аамаже воском или иловачом. Али би се могло сачекати да сам црв изиђе и онда га уништити. Ио несрећп не мож.е се ништа чинпти противу јаја, ни црвића; учаурене ларве и леитири могу се прилично уништавати. Лептири се хватају помоћу светлости и других разноврсних мамаца. На пример направи се од харгије вао каква кућица, па се споља хартија намаже танким слојем меда или катрана, а унутра се метне каква свећа, јер овај леитир лети у првн мрак. и радо иде на светлост. Овај поступак по несрећи није баш успешан, али уништивши само 10 ЛЂптирова, униигги се најмање 500 црви који би из снесених јаја упронастили 500 јабука. Ларве је много лакше таманити. Док .је она још млада т. ј. чим се излегла и још није ушла у плод, уништава се, ако се стабло кад процвета добро исцрска сумпорним цветом. Црвић се храпи, па се тако први пут наједе сумпорна цвета и одмах угине. Најзгодније нреме за тај посао јесте кад воћка прецвета и то пре но што се чашица заметка затвори; јер кад се иста на заметку затвори, онда у себн задржи тога отрова, на се тако велики број ларви уништи. То прашење треба да се обновп 8 — 10 дана после првога прашења ради оних ларви које су задоцниле; а није рђаво ни по трећп пут прашити један месец дана носле; али је то корисно онда кад се иримети да има много лептирова. Кад развијени црв напусти своју воћку про њезиног отпадања, онда ■силази по гранама на ниже, дужином стабла, док не нађе какву пукотину, у којој ће се учаурити. Ради тога добро је при сазревању јабука високо обвити стабло и његове дебље гране с каквим завојем од старе материје, и тада ће се гусенице носакривати у превоје тога завоја, иа их је лако уништити. Кад се исто тако обвије стабло са крпама и при самој земљи, постићи ће се сличан усиех за оне гусенице које се са земље ич отиалога воћа буду пеле на стабло, те ће се н оне нахватати у превојима тога завоја. Препоручује се такође као изврсно средство кресање и стругање стабала и његових дебљих грана и то у месецима мају и јуну. Осим тога врло је добро окопавање и иооравање около стабала и то уз јесен. Американци уцотребљују један раствор којим воћњаке, кад су у цвету и после бербе, нрскају. Тај се раствор састоји из: пола килограма париског зеленила и једног килограма негашеног креча на 5 килограма воде, па тако постижу нриличан успех. Али у свима овим пословима треба да постоји договор и заједнички рад свих суседа са воћњацима. * „Људи — мајмуни". У централном делу британских земаља у Новој Гинеји недавно, по извештају ондашњег губернатора сера Френсиса Винтера, пронађено је једно илеме, о ком до сада Евроиљани нису ништа знали. Држи се да је у нредставницима овога племена познатог нод именом Адаимбо нраво порекло црвобитнога становништва острва. Они живе у бедним дрвеним колибама, које су нодигнуте на висини од 12 Фута над ннво-ом бара нреко којих они ирелазе или пливањем или у издубљеном дрвету; први начин нрелаза употребљава се много чешће но други. Ови људи врло ретко остав-