Просветни гласник

НАУКА И НАСТАБА

МИСЛИ 0 НАСТАВИ ДРТАЊА СЛОБОДНОМ РУКОМ

II ако има доста времена од како се почедо радити на методиди дртања, ииак је у том бидо сдаба напретка све до данагавег времена. На средњим нтколама предавали су већином такви учитељи, који, ма да су и били ваљани сликари, ипак о методици цртан.а ни појма имали нису. У народним пак школама, ни у напредних Немаца, пре тридесет година није се готово никако ни предавало цртање. Године 1851 Либен овако пише: „Цртаае се све и до данас само у гдекојим школама предаје, а. то с тога, што старешине школске слабо увиђају користи од те вештине, и што сами учитељи слабо знају цртати, нити се поставши једном учитељима, труде да то науче. За сад нећемо да расправљамо ко је крив, да ли учитељи или учитељи учитеља, или они којима је поверено да „организују школе за учитељско образовање." — 1870 год. Либен пише даље ово: „II још никако да се цртање одомаћи у нашим школама. Многи учитељи просто одбијају цртање, као да народна школа нема за то довољно времена. И, на жалост, оваких је учитеља већина! Ови учитељи не виде у цртању ништа друго, до неку естетичку играчку, а да цртање мозке и да образује, то им никако неиде у главу, јер нису то искусили на самима себи. Ако увођење цртања буде зависило од оваких судија, онда ће оно још много и много година стојати пред вратима школским". Цртање је као што се из овога види нов предмет народне школе; па и данас има готово доста народних школа у којима се никако не предаје, већ се замењује другим предметима. II наставу цртања је унео у народну школу Песталоције. Ма да сам није умео цртати, нити о том другога поучавати, ипак је био потпуно уверен о важности и потреби овога предмета. Тражио је да цртање треба да претходи писању, што је са свим природно, јер је тим 2*