Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

191

одбору били су: председник Др. Милан Јовановић—Батут; чланови: Богдан Иоиовић (за Француски језик), Михајло Марковић (за школско законодавство и администрацију), Момчило Иванић (за српски језик), Др. Милан Шевић (за психологију, логику, педагогику и методику) и Љубомир Јовановић (за историју српске књижевности). Овај кандидат није својим домаћим саставом показао довољну научну и литерарну спрему и према томе није пуштен на полагање про®есорског испита. Живојжн Павловић, пријавно се да полаже проФесорски иснит из групе: историја српска са општом као главни, геограФија као спореднп предмет и француски језик. У испитном одбору били су: председник Др. Милан Јовановић—Батут; чланови: Божа Прокић (за општу историју средњег и новог века), Љубомир Јовановић (за српску историју), Срета Стојковић (за школску администрацију и законодавство), Лука Лазаревић (за ерпски језик и историју српске књижевиости), Светислав Максимовић (за исихологију, логику, педагогику и методику), Сава Антоновић (за географију), Др. Никола Вулић (за општу историју старога века) и Павле Поповић (за Фрапцуски језик). Као домаћи састав кандидат је ноднео обрађену тему ,, Борба за инвеституру". Испити су држани: општи 13 априла, писмени 21 априла, стручни 27 априла и практични испит 30 априла. На писменом испиту кандидат је од предложених питања изабрао и обрадио „ Реформа браИе Граха"\ а на практичном испиту, који је држао у VI разреду гимназије Вука СтеФ. Караџића нредавао је: „ о паду римеке реиублике" . По свршетку свих испита кандидату је саопштено да је испитпи одбор одлучио већипом гласова, дајекандидат положио проФесорски испит. Живојин Видановић, цријавио се да иолаже лроФесорски нсиит из групе: немачки језик с литературом као главни, и српски језик као споредни предмет. У исиигном одбору били су: нредседник Др. Милан Јовановић—Батут; чланови: Момчило Ивавић (за српски језив са старословенским), Михајло Марковић (за школску администрацију и законодавство), Љубомир Јовановић (за историју српске књижевности), Јован Томић (за историју српског народа), Хенрих Лилер (за немачки језик и књижевност), и Милан Шевић (за психологију, логику, педагогику и методику). Као домаћи састав кандидат је поднео обрађену тему „ 1Ле4хгип(1геде1п п!>ег <Ие пеМвсће }УогШе11ипд". Испити су били: 14 априла општи, 26 априла писмени, 4 маја стручни и 7 маја практични испит. Од предложених питања на писменом исгшту кандидат је изабрао и обрадио: ТЈећегзеГзипд аиз г!ет зегђгзсћеп тз АеиГзсће аиз „Моја мати", уоп 1 ј. УоиШзсЈшИзсЈг, пеЂз1 ЛеиГзсћеп КотепГаг с1ег зс1тгег1дегеп 8Ш1еп гт Тех1е. На практичном испиту, који је држан у VII разреду гимназије Вука СтеФ. Караџића, тема предавању билаје да протумачи једну од Лесингових басана, да је нреведе на српски и опет са српског преведе на немачки језик. Испитни је одбор, по свршетку свих испита једногласно