Просветни гласник

224

IIРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

4. За прво чахиво уиотребљава увек деле речи, не делећи их на слогове, што је сасвим оправдано, јер се тиме сиречава слоговно срицање, од кога се деца врло тешко одвикну; 5. Уводио је знаке писања (запету, тачку итд.) поступно и доследно, као и Натошевић; 6. Изостављао је у чативу особне именице, док се не почну учити велика писмена; 7. Дрихватио је за писана пнсмена најпростије облике, не огрешив се о лепоту љиховог облика; 8. Код познавања шгампаних писмена увео је нарочите слике „за памћење", — како их он назива, бирајући за то такве ствари, које обликом својим подсећају на писме, које треба да се упамти. Ово је чисто његова новина ; и 9. Узимао је за чативо у Буквару градиво које не премаша круг дечијег знања у I разреду, докле је Натошевић прелазио границу тог круга. Овај Чутурилов Буквар је био свакако много бољи од Натошевићевог, који је у нашим школама био заменио. Године 1895 замењен је Чутурилов Буквар Јовићевим, који је тада при раеписаном конкурсу примљен био. Овај Буквар је сложен из три дела: словарице, правог буквара и читанке. Поред Чутуриловог Буквара, по коме су деца учила само писање с читањем, употребљавала се дотле у другом течају I разреда Натошевићева чптанка. И Јовић је за подлогу наставе у писању с читањем такође прихватио аналитичко-синтетични метод, који је у неколико модиФиковао. У тако звану припрему за писање с читањем, Јовић је унео своју „Словарицу". Ту су изложене слике нормалних речи, а под њима су простим цртама нашарана слова из којих је нормална реч састављена. Сем тога деца имају и нарочиту збирку таквих нашараних слова, те их могу откидати и састављати у слогове и речи. С таквим словима шарају деца те речи и по табли, што би требало да допуни ручну па и говорну припрему за писање с читањем. Сам Буквар Јовићев придржава се метода с нормалним речима; име нормалне речи нотписује писапим словима испод саме речи, штампаним уиравним с леве, а курсивним с десне стране речи. За нормалну реч узима ирво срп, само за упознавање слова с; за другу узима око, за учење слова о; за трећу оса, за познавање слова а. Сва остала слова узима са првог места Изабраних нормалних речи. Грешка му је: 1. Што се после Натошевићевог и Чутуриловог Буквара враћа на одвајање речи на слогове, подражавајући на тај начин слоговно срицање. 2. Што код учења малих писмена уноси у чативо особне именице: сава, васа, јова, итд. То није потребно крај других сгварних именица. Несмислено је навикавати децу на оно, од чега ћемо их после с тешком муком моћи одвикнути. 3. Како је по његовом методу ручна [припрема за писање била недовољна, он одваја саставне црте сваког писмена, вежбајући децу у писању тих потезова онда, кад она треба да пишу и упамте облик целог писмена. Поред добре припреме то не мора бити, јер то отежава памћење целог облика. 4. У првом је делу врло мало чатива с писаним иисменима. Боље му је изведено познавање великих слова, но и ту је грешио, што није прихватио простије облике, који су за њих узети у Чутуриловом Буквару.