Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

361

од 6 децембра 1898, 1 јануара 1899, 22 Фебруара 1899, 23 јула 1900, 31 јула 1902 и 2 августа 1902 године". ЗАКОНОДАВНА РЕШЕЊА Указима Његовога Величанства Краља Србије Петра I од 31 марта. 1904 године одобрена су ова решеља Народне Скупштине од 19 марта 1904 године: „Да се Данилу Катанићу, учитељу у Куршумлији, уважи у године сталне учитељске службе време од I децембра 1890 године до 1 децембра 1903 године. Ове године службе рачунају се за нериодску повишицу и пензију, без права накнаде за протекло време. Право на урачунавање периодске повишице и пензије које овим признањем задобија, важи од 1 јануара 1905 године". „Да се Косари Ивановићки, учитељици у Л.аништу уважи у године сталне године учитељске службе време од 1 октобра 1893 до 1 септембра 1894 године. Ове године службе рачунају се за периодску иовишицу и пензију без права накнаде за протекло време. Право на. урачунавање периодске повишице и пензије које овим признањем задобија, важи од 1 јануара 1905 године". „Да се Јелисавети Марковићки, учитељици на Савинцу, уважи у сталне године учитељске службе време од 1 септембра 1898 године до 22 октобра 1903 године. Ове године службе рачунају се за периодску повишицу и пензију без права накнаде за протекло време. Право на урачунавање периодске повишице и пензије које овим признањем задобија важи од 1 јануара 1905 године". .,Да се Катарини Петровићевој, учитељици у Азањи, уважи у сталне године учитељске службе, време од 15 новембра 1899 године до 1 октобра 1902 године. Ове године сдужбе рачунају се за нериодску повишицу и пензију без права накнаде за протекло време. Право на урачунавање периодске повишице и пензије које овим признањем задобија важи од 1 јануара 1905 године". „Да се Плији Чаушевићу, учитељу у Јеловцу, уважи у сталне године учитељске службе време од 1 октобра 1896 године до 1 децембра 1901 године. Ове године службе рачунају се за нериодску повишицу и пензију без права накнаде за протекло време, Ираво на урачунавање периодске повишице и пензије, које овнм признањем задобија, важи од 1 јануара 1905 године". „Да се Михаилу Вељићу, учитељу у Јовцу, уважи у сталне године учитељске службе време од 1 јула 1898 год. до 1 октобра 1902 године.