Просветни гласник

390

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

епидемијз, обавезног каламљења богиња, и уопште свега што се односи на заштићавање школског подмлатка у здравственом погледу. Оно истина сва ова наређења нису потекла по систематски промишљеном и логички изведеном плану, али су у главном одговарала тадашњим приликама у Србији и око ње. У једној од ових наредаба., пошто су побројане дотичне мере, каже се отприлике ово: „Налаже се свима управитељима, проФесорима и наставнидима, да не буду само строги оцењивачи њиховог напретка у науци и иостигнутог успеха у томе, него да буду прави родитељи и унапредитељи и усрећитељи њиховог васпитања здравља и у опште целокупног напредовања повереног им подмлатка". Ослањајући се на искуство, стечено у немачко-Француском рату, а доцније и у нашим ратовима с Турцима, заведена је у нас, почетком 80-тих година, гимнастика по свима школама као обавезни нредмет. У исто време је наређено, да се по свима школама упражњава и војно вежбање. Ово једнострано, па с тога баш са хигијенског гледишта и штетно физичко неговање за школски нодмладак, није дало жељене резултате, због чега је већ после неколико година и цео тај покрет у земљи малаксао и ишчезао, као да га није ни било. За њим свакако не треба ни жалити. Кад су под утицајем слободнијег живота у Немачкој и АустроУгарској концем 7 и почетком 8 деценија прошлога столећа, школе у тим државама учиниле полет, није тај покрет прошао без утицаја и на васпитни систем код нас Срба. Године 1872 добише Срби у Угарској нов закон о народним школама, а година 1878 обележава у Србији почетак режима нове школе. У закону о школама и у каснијим специјалним наређењима прецизиране су све оне установе и захтеви (с напоменом да се по њима мора управљати), од којих зависи физички напредак српског школског подмлатка. Избор места за школску зграду, њен положај, начин грађења, број школских клупа, осветљење, једном речи све што се односи на унутрашње и спољашње уређење школе, на њено одржавање и усавршавање, било је удешено и према обзирама на телесно здравље и напредак школске деце. Том нриликом је и телесно вежбање ушло као обавезан предмет у наставне програме основних и средњих школа, учитсљске школе и богословије. У исто време је свима наставницима скренута нажња и на то, да не смеју преоптерећивати ђаке предметима и задатцима. Године 1891 приступило се у Србији поново реорганизацији физичког неговања школског иодмлатка, почињући од основне школе па све до горе. У нов план уђе кретање у слободи и народне игре, и суставно се расподелише на поједине школске разреде. Поред тога дадоше се наставницима опширна упутства, у којима је објашњена физиолошка и хигијенска важност појединих кретања и игара за складно