Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

391

развијаље телесне и умне снаге повереног им школског подмлатка. У исто им је време наређено, да се сва вежбања и игре врше само у слободи под ведрим небом Божјим. Ова реФорма ослањала се и на дотичне старе српске традиције и као таква има изгдеда, да ће се потпуно учврстити, и све више успешно развијати. Све дотадашње мере обухватале су мушки и женски школски подмладак у нас у једнакој мери. Но било је у нас покушаја, и остало јс отуд посебних установа, којима се посебице смерадо на то, да се опште и физичко васпитање натпег женскиња из темеља реФормише. И. ту су наша браћа Угарски Срби повели коло. Д-р. Ђ. Натошевић, лекар и педагошки самоук, који је стекао себи заслуга за школе у Угарских Срба, завео је тамо још пре 30 година више девојачке школе са задатком, да женском подмлатку даду рационално васпитање за кућу и за живот. Овим је школама њихов оснивач хтео да с успехом утиче и на физичко благо будућих матера и домаћица, а тиме и целог народа свога, кад је у наставни план тих школа уз кућарство ушла још и наука о здрављу и о неговању деце и гимнастика. Оваквих школа има и у Србији, а треба да их буде што више. Оне се и у хигијенском погледу стално развијају и усавршавају, боље него њихове друге у Угарских Срба. И ако су закони и прописи чинили своју дужност, ипак је понека похвална мисао и тежња остала само мртво слово на хартији. Ту долази .на првом месту гимнастика и неговање здравља код школског подмлатка. Узрок томе беше нешто оскудица у стручним снагама, а нешто немање целисходних веџбаоница и потребних помоћних средстава. За све то, као и у рату, треба новаца-, новаца и опет новаца, — ствар, која Је и код нас потребна. Јест, у томе је била оскудица, јер спољашњи немири — устанци и ратови на Балкану почевши од 1872 па до 1878 године — учинише, те се и наша млада држава морала много ангажовати, ма да је већ и онако морала да напреже све своје силе, те да се рад државне махине не угаси. Од последица овог незгодног стања више је платио школеки подмладак по варошима него но селима. По селима имају ђаци за укидање гимнастичкихвеџбања више него довољне накнаде у заједничким екскурзијама (које су у осталом предвиђене и у програму за наставу), по ближој и даљој околини, па онда у веџбању по башти и у пољу, и најзад у више мање великој удаљености школе. А уза све то долази још и околност, што се та деца и иначе више баве на слободи, те имају олако и доста телесног вежбања. * Да школскн управитељи и наставници правилно схватају наређења од стране власти у погледу Физичкога блага код школског подмлатка, 26*