Просветни гласник

392

лросветни гласник

и да их с разумевањем и са успехом у дело лриводе, за то се осим месних шкодских власти и школских надзорника, старају још и државни лекари, којима су доцније, за средње шкоде, прпдошди и масебнн шкодски лекари. За шкодске вдасти ностоје нарочита наређења тако да има већ 20 година, како се у Србији не сме подићи зграда за школу, ако план за исту није израдио стручни грађевинар и ако га претходно није одобрило Министарство Просвете. Истоме су циљу служила и друга наређења, у којима су горе-поменути Фактори добијали стручна упутства за свој рад и у разним хигијенским питањима. Пошто су државни лекари по своме позиву снречени, да у смислу дотичних хигнјенских наређења стално врше надзор и утичу, издало је Министарство Просвете 1896 године за наставнике основних школа, а 1897 за директоре средњих шкода, нарочита опширна и потребна упутства у погледу распознавања најпознатијих заразних бодести, као и у погдеду проФидактичких мера, као неке врсте помоћи, док не дође окружни лекар. Ово је истина само помоћ за невољу, и како за здравствено стање српског школског подмлатка тако и у опште задовољавало се што се може помоћи и са окружннм лекарима, јер је бољи и такав надзор и евентуална помоћ него ништа. С обзиром на општа спољашња и унутрашњауређења може се данас за основне шкоде у Србији и са гледишта потребног старања за физичко бдаго и напредовање школског подмлатка већим делом казати, да доста задовољавају што се од њих изискује. Оскудице и мане којих местимице још има, драговољно се и с најбољом вољом отклањају. Овде би само још нешто остало да се уради, а то је, да се за основне школе по раштрканим местима, где ђаци, због ведике удаљености својих родитељских кућа од шкоде, морају преданити у школи, — удесе нарочите засебне просторије за трпезарију и за борављење до продужења шкодског рада, докде се не би подигди интернати и ш још боље нове школске зграде, као што је то већ учињено на више места. * Данас је у Србији регулисано питање о лекарима у средпим школама. Почетак ове установе у Србији налазимо још 1872 године, када је у крагујевачкој гимназији д-р Р. Ковачевић добровољно и бесплатно вршио декарски надзор над шкодском децом и дечио само сиромашне ђаке. Доцније му је био одређен годишњи хонорар од 150 талира, али под условом, да мора дечити сваког болесног ђака, Посде разних експеримената решиди су се код нас за установу нарочитих шкодских декара, но за сада само у средњим шкодама. Го-