Просветни гласник

396

ДР0СВЕ1НИ ГЛАСНИК

као радоена последида преласка савршених народно хигијенских тежњи у Србију, него, што је, чини ми се, главно да те тежње све боље хватају корена у самом народу. Ово ће друштво у будућности много, ако не и највише, допринети и телесном и духовном здрављу тпколског подмлатка, нарочито, ако, као што се и можемо надати, буде имало материјалне потпоре од стране државе. * Тако је Србија данас претекла Угарске Србе, који су некада били вође и на пољу народне хнгијене у ошнте, а нарочито на пољу школске хигијене. Неком скоро беспримерном ињоранцијом свога позива, меродавни Фактори у- Угарских Срба, нарочито њихове аутономне школске власти, оштетиле су и уназадиле својим немаром народну школу. Тамо ио готову већ нико више и не хаје за школску хигијену, нити за њене захтеве, ни за њено извођење и развијање. А и оно мало што се учинило, било је више као носледица утицаја од стране државне власти, а не из сопствене слободне побуде и трезвене увиђавности. Али чак и то је обично остајало на — хартији. До душе, у средњим се школама опажала и у стварима школске хигијене нека живља н успешнија активност, али то је више плод инцијативе дотичног наставничког тела и утицаја строге државне контроле, него ли аутономних власти. Пстина, нре две три године установљено је у једином богословском заводу Срба у Угарској звање школског лекара, али му је одређен тако бедан хонорар, да због тога тај завод неће ннкад моћи да дође до ваљане стручне наставничке снаге, а то је тим већма за жаљење, што са обзиром на то, како се наш народ односи према цркви, баш у богословском заводу, треба да ради најбољи хигијеничар. * Црна Гора, и ако самостална и независна, морала је баш зато да још од пропасти старе српске државе непрестано буде с јатаганом у руци и с пушком на оку, због чега се у најновије доба није ни могла да посвети културном раду. За то је до друге половине прошлога столећа и њено школство остало у закржљалом стању. А у то доба је делимице, постављено на основицу, са које се може боље развијати и која се прилагођује народним особинама Од тада се она и у хигијенском правцу постепено развија, ма да се код њих потребе у том погледу не осећају у толикој мери, као иначе код нас Срба у другим земљама. * Наша браћа у Босни и Херцеговини иошли су унапред од Берлинског конгреса (1878) ка овамо и у школском погледу, но школе су, што се даје лако појмити и у опште и на по се, поглавито и више удешене ирема интересима државним него ирема особинама нашега