Просветни гласник

404

ИРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

одакшава духовни рад делећи га на два чиниода, на чуда и на центрадне делове. Ако нема ове очигдедности онде где би је требадо, онда се ученик таквим радом напреже више него што би му иначе било потребно, а тиме се замара више и оним посдом који иначе не % био такав. Зато, гдегод је могућно у настави се треба сдужити очигледношћу непосредном иди и посредном. Тако познавање природе с нољопривредним поукама у мушким и поукама за домаћице у женским школама, геометрију и цртање у свима разредима, рачун и земљопис у млађим разредима треба везивати за очигдедно проматрање предмета који се обрађују; за веронауку, историју и земљопис уиотребљавати сва средства која наставнику стоје на руци и која ће одакшати разумевање градива; граматичка правила изучавати на читаначком и др. штиву и на свакидашњем говору као њиховој конкретној поддози; за науку хришћанску, историју и чланке читанчине поред слика и других средстава употребљавати и тако звано очигледно приповедање иди и развојну наставу, која су оба наставна поступка најближа непосредном очигледном проматрању, и др. Све је ово једна мера која ће знатно олакшати рад на свима наставним предметима и која ће у овом смислу допунити и распоред. Ади и везивање наставних предмета, тако звана концентрација јеете мера којом се потпомаже распореду да олакша рад ученицима. Већ сама та околност, што су у пашим основним шкодама сви наставни предмети у рукама једнога наставника, даје могућности да и концентрација допринесе што правилнијој употреби распореда часова. Јер само под тим околностима могућно је да се сродне мисли из раздичитих наставних предмета доведу у везу онда баш кад је то најпотребније и да се на тај начин задовољи и захтев о промени грађе и радње и да се одакша савлађивање новога, па ипак да ни један предмет не изгуби од оног времена које му је распоредом одређено. Тако се после упознавања са једним земљиштем из земљописа прелази у историји на онај догађај који се одиграо на проученом земљишту; из познавања природе на објекте који се на том земљишту иди у њему налазе; из рачуна и геометрије израчунавају се објекти упознати тих дана из других наставних предмета и разматра се њихов облик, и у цртању се подесни од њих цртају а у ручном раду и граде; у српском језику се читају чланци са сдичном садржином, пишу писмени састави и др. Овако везивање градива знатно олакшава обрађивање сваког наставног предмета и распоред тек с њим заједно постаје мера која спречава претерано напрезање и штетан умор. Исто је тако важно у овом случају и унутрашње везивање наставне грађе иди ноређење које се врши придиком обраде сваке методске јединице на Ш психодошком стунњу. Ту се везују међу собом у веће