Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

0 ПОЧЕТКУ И ОДСЕДИМА ТРЕЋ.ЕГ ПЕРИОДА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Да се узме ма каква основа, наша се писана књижевност може поделити на три периода а ови у неколико одсека. Док у томе нема никаква двоумљења, писци се не слажу у ближем одређењу времена, кад ко.ји период почиње и зашто. Затим у неким периодима нису нарочито означени одседи, или, ако је то учињено, није по стварном разлогу, већ по неком, тако рећи, привременом критеријуму литерарне оцене. И ова се непотпуност или нетачност схватања нарочито види и то у свима историјама српске књижевности — кад је реч о трећем или новом периоду: нетачно се узима његов почетак а не могу се у свему примити ни разлози по којима тај период дел.е на одсеке. А што се и до сада та подела одржала има више узрока, особито у нас где се често не одваја наука од литературе, ни литерарна оцена од науке о литератури. И ово последње као да највише смета што немамо тачнијег прегледа трећег периода наше књижевности. Јер све што је до сада написано о томе периоду, па ма се то налазило и у школској књизи, у главном је рад критичара, а не и литерарног научника. Истина и критика је врста литерарна рада, врло потребна, често неопходна за оцену појединости, али то још није права наука о литератури. Литерарни прогрес, цео, или разне еволуције његове — у мањем или већем прегледу — приказује се у литерарној историји, где се, као у политичкој или којој другој историји, хронолошким редом износе сви важнији литерарни догађаји са узроцима који су их Формирали и последицама које од њих долазе. Међутим литерарна критика, нарочито естетична, прати најчешће литерарно стварање; зато је она нека сувремена и привремена норма укуса и образовања- И према томе права т. ј. трајна и, општа вредност неког литерарног дела види се тек у оној великој компарацији која се излаже у литерарној историји где се узимају у обзир начел.а свију критика, сувремених и пређашњих, есте-