Просветни гласник

504

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

је напредовање ишло веома споро. Живот у средњем веку личио је на устајалу воду која не отиче. Нигде није било ни реда ни система какви су били у Грка и Римљаиа; васпитање и умно.и тедесно било је запуштено. То је доба личило на градину, пуну бујних, снажних и бодљикавих дивљака, које још није вешта рука дотакла и облагородила. У маси народној било је снаге, али се на. њезин правилан развитак није ни мислило. Тек у ритерско — витешко — доба отпочело се више пазити на телесни развитак. Историја тога времена већ нам прича о снажним људима, као о Пипину Малом, Карлу. Великом, Августу Јаком ит.д. али тек у нашем веку телесном веж,бању признала се његова права вредност. Мудри и одушевљени људи схватили су гимнастику као снажно средство за јачање тела и духа, и прегли су из све снаге да се у народу укореви љубав према њој. У Немачкој је за гимнастику учинио највише отад гимнастике, Фридрих Лудвиг Јан, који је у ночетку предавао гимнастику — деци. У томе се види дубока смишљеност овога великога човека: хтео је да му семе падне на родну земљу. И није се преварио. Оно што је Јан отпочео, разумели су и прихватили и други паметни Немци, те је данас гимнастика у Немачкој на врхунцу својега развитка. Нарочито школе у томе виде своју прву дудшост: да подмл.атку даду најпре телесне снаге и здравља. Данас у Немачкој има преко по милиуна чланова разних гимнастичких друштава. Телесно вежбање у Немачкој прва је брига и школи и касарни. Од словенских народа гимнастика је највише ухватила корена у Чеха. Она је постала у њих као нека иародна религија, као чисто народно обележје. Чех родољуб не може се замислити без телесне снаге, јер му је непријатељ тако близу, а тако је снажан! * И ако је за телесно развиће једнога народа корист од уређених гимнастичких друштава велика, ипак се неће много постићи, ако се она не спусти што више у народ, док не постане народни обичај. Практични Енглези (и Америчани) у томе су највише успели, јер су од вајкада обраћали пажњу на атлетику. 0 Хенриху У прича се да је тако брзо трчао да је могао срндаћа у трку ухватити. Хенрих III био је велики пријатељ бацања чекиКа (у нашим народним песмама: „Бацају -се камена с рамена и тешкога маља гвозденога."), и сваког се дана вежбао у дизању терета; у игрању, скакању и трчању. Тома Елиот у књизи о васпитању џентлмена вели: „Разна су телесна вежбања потребна племићима, и нека од њих сједињују корисио и пријатно". Међу осталима вели за трчање: „Трчање је не само корисна, него и пријатна забава". Даље вели да су Ахило и Александар Велики и многи други јунаци постали славни брзином , а за Епаминонду вели да је сваког дана пред доручак редовно трчао и скакао.