Просветни гласник

580

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

радове у градини школској и на посматрање пољоиривреде у околини, а никако на голу усмену наставу, а још мање на учење из уџбеника. Желело се, да се омладини нашега народа, који је деведесет од сто земљорадник, пруже што пре основна знања из ове струке. А кад се и за ову наставу стану писати уџбеници и мали ученпци од 9—10 година упућивати на усмену наставу, речгша, и то из књиге, онда се може рећи, да је то скретање с права пута. А да је ова грађа, и кад се усмено предаје, доиста тешка за још неразвијене ученике основне школе, то је опазио и сам писац, кад у нисму или предговору, којим се обраћа учитељима, вели: „Сређујући ову читанку имао сам у виду више популарнију, практичну страну нојединих одељака, и нис-ам се тако далеко упуштао у објашњавања, која би за још неразвијене умове ваших ученика непотребна била, јер за децу од 10—14 година ово је овде довољно ". Међутим у дотичним разреди.ча још и нису деца од 10—14 него у већини од 9—11 година. С тога се потписани уздржавају, да за овај предмет у опште преноручују какве књнжице и као само помоћно срество, а. камо ли као уџбеник. Јер су уверени, да би само одвраћале од праве наставе, од радова у градини и очигледнога посматрања радова у околини а водиле у учење речима, у прост механизам. Па и као сама лектира биће за децу ових разреда мало забавна, и ако је унесено доста лепих илустрација и проткано згодним песмама, причицама, баснама итд. За то су потписани мишљења, да се ове књижице уиотребе као помоћна срества у продужним школама (V и VI разр.) и да се могу препоручити за књижнице школске; а у основној школи да се могу употребљавати једва само као обична домаћа лектира. XIII Ћачки завичај, књига за младеж, приредили Крста Димптријевић и Вл. К. Петровић учитељи — у рукоиису. Овај састав има 29 комада, које песама, које прича и разних описа и животописа. Ова збирка није без мана, али није ни за одбацивање. Она се може поправити и бити корисна лектира за децу. Али, како су потписани одређени за преглед уџбеника н помоћних срестава. за Српски и Словенскп језик по Правилима о писању уџбеника за основне школе, то су они сматрали изван свога задатка да оцењују и ово дело, које није ни намењено српском језику, хе се с тога и уздржавају да кажу свој суд и о њему.

XIV Народнс умотворине и иисци нашега времена, књпга I. Смрт Смаил Аге Чепгића, написао Иван Мажуранић, издање књижарнице В. Валожића. И ово дело нема никакве везе с основном наставом. Па и ако оно има везе са Српским Језиком, онет оно иде у књижевност, која не долази у програм основне наставе. Можда би се само могло препоручити за књижнице народних школа, иначе ово дело иде у лектиру ученика средњих школа.