Просветни гласник

39*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

587

Г<лавиом Просветном Савету Прочитао сам књигу : Дете и војник, коју је иосрбио г. Мих. М. Стевановић, учитељ, па ми је част приказати је Главном Просветном Савету. Догађаји, који се у њој описују, представљени су као да су из војпнчког живота у нас. Описан је и породични живот неког Анте Н., иешачког мајора. Његов нови посилни, Иван Славујев, „здеиаст" је и „наказа", јер је врло ружан. Али, ииао је добро срце и племениту дугау. Онјечувао мајорова сина Мику, волио га, причао му, једном речи, био му дадиља. Госпођа мајорица тражила је од носилпога да пере и рубље, да иомаже у кухињи и да доноси с пијаде све гато треба. Посилни је све радио и пазио да се ни у чем не огреши. Али је мајорпца била зла жена. Чим се на војника наљути, шаље" га у касарну, где га добро истуку и онда врате да опет ради покућарске послове. Тако је она почела и са новпм посилним за којегаје мајор говорио да је добар и ноштен, а који се и Микн допао. Иван је причао Микп како у касарни туку, па како су и њега каткад били. Зато што је мајорица једнога дана послала Ивана да га истуку у касарни, јер се огрешио о њену заповест, дошао је Мика у сукоб са својом мајком, назвао ју је злом и гадном, н једва су се доцније измирили. После двадесет година Мика као новопостављени предавач путује за Ваљево, свраћа у Пироман, да видп Ивана, али он беше ум^о. Отишао је на његов гроб, оросио га топлим сузама и у знак захвалности на нези у детињству узео је најмлађег Ивановог сина да га школује. Ово је укратко садржина ове књиге. Чини ми се да није згодпо што је овако нредстављен живот у касарни под заставом, јер није такав. И онда је питање: како ће ова приповетка утицати на душу школске младежи, која живот војнички црта најлепшим бојама ? ! — Ако тај утицај неће бити од штете, онда се ова књига може препоручити за ђачке књпжнице и за поклањање ученицима о годишњем лспнту у народним школама. Језик је у књизи чист и леп. Има и пет слика, али су оне без вредиости и педагошке и уметничке. Гдавном Просветном Савету понизан Љуб. И. Нротик Према овоме реФерату г. реФерента Савет је дао мишљење: да се •ова књига не може набављатн за књижнице народних школа, нити унотребљавати за поклањање ученицима истих школа о годишњим испитима. Г. Љубомиру М. Протићу у име хонорара за реФеровање о овој (Књизи, одређено је десет (10Ј динара. VI Брочитан је реФерат г. Љубомира М. Протића о књигама: Мала пеиељуга од Еосаре Цветковићеве, и Три ариче, од Радоја Домановића, које је издао г. д-р Стеван М. Окановић, уредник Педагошког Прегледа' и модио за одобрење да се ове књиге могу употребљавати за поклаљање ученицима и ученицама основних школа.