Просветни гласник

594

просветни гласш1к

На стр. 7. вели писад: „ Облици у загради, стивљени аоред других облика, мање су оиравдани, или се ређе уиотребљавају у данагипем књижевном језику". Ова напомена не може бити везана за ове глаголе: (2) 1ЈЈ1 (х((е[1), (3) Јпђ* ((п((е[1), (7)Јс[1 (Не(е[1), (9) ппј[1 (т{((е (г), (13) »егдг^ (»ег= 0[((е|Т), (69) [1о(з1 (РВеВД, (108) (ћп)фе(1), (109) егИ(ф1 (егВДе[{), (134) (фшИј! (јфшизеС!), (150) гоафр (шасђјс|'1), (151) «а(ф1 (шајфе[Ј). У својој граматици I. део стр. 129. вели писац: „ У неким се граматикама могу наКи и облици: ћ« 1 гс(с|"(, [Јо |',с |"1, гоојфер, (<ђтИзс[1; то је иогрешно, јер се ни у најиравилнијем немачком говору не чују оваки дужи облици". Нашо је мишљење, да је баш уношење оних крњих облика из обичног говора у књижевии говор — у граиатику — погрешно, и то с тога, што се против гласовних закона изједначује облик 2. лица једн. с обликом 3. л. једн. Ево шта вели Неузе о сипкопованим облицима јаких глагола (8сћи1§гаттаШг ра§. 191.): ,,ЗМе' ©пђипдсп »е[1, еп дсраШп ђаирд сте ЗЗегШгЈиид ћигф 31и§П)ег[ипд ћеЗ е (@1 }п!орс). Ф1е[с 1(1 поИјгоеиМд хи ћег 24еп ипђ 34еп ^егјоп ©тд. ђег ^гајепб $п&., госпп т ђге[еп фегјопсп бсг Ит1аи(; ођег ђ1е ?аи1' гешгдипд еш!пи; аЦо: јргссђс, ћи [рпс!)[1, ег [рпф! (те: јрпфе[1, Љпфе!); хсђ [Љ1аде, ћи [ф(ад[1, ег [ф!ад1, јо аиЉ: ђи дх!1[1, ђаИ[1, 1гШ[1, га1ђ[1; ег дИ1, ђа(1, 1гШ, га1ђ ([1. дИМ, га1ђ4 ес.). ЗЈиг пасђ [, &, [[, [<ђ, ј, ти[3 &а§ с оог [1 ђеЈ&еђаИсп гоегђеп, §. 83.: ћи 11е[е[1, [1овс[1, Ц [с[1, ђг1[сђе[1, [фхпх1§с[1. ЗЗог ђет 1 [аШ с§ аисђ ђхег аи§: ег Нс[1, [1о§1, :[[! ес. То исто вредп и за старије облике, који су у 2. л. једн. гласили [1с11= §е[1 (115), дспси(зе[1 (118), деијзе[1 (119), (сђ(еијзе [1 (133), (ргеијзс[1 (138, којп је пзостављен), а не (1еи)з1, депеијз!, дсијз!, ((ђ(еи[1 ; јер су постали од средњонемачког облика: уНигезХ, шигезХ, вшгез! итд. Д ифтонг 1и претворио се но гласовном закону у новонемачком у еп. Д ифтонг еи прплагодпо се затим под утицајем рушиве силе аналогије диФтонгу 1е у осталих глагола, па се с њпме стопио: §1П2С8Х, §еиЈЗез(, §1е(Зе5Х. Напомена на стр. 8.: Сви глаголи 1. и 2. раздела I врсте, којима је у основи начина неодређеног е (8), мењају то е (о) у заповедном начину у х (»е), сем глагола дспс(еп (5) " — није разговетна, шта више погрешна. Ко годје прочита, помислиће да они глаголи, који имају у инфинитивној основи е, ово е преглашују у имиеративу у х, а они са а у те, а то не стоји. Погрешна је с тога, што се по писцу тако преглашивање простпре на цео имиератив, док је оно омеђено само на 2. л. једнпне. Оно несрећно а дошлоје у правпло као Пилат у символ вере само ради глагола. дс&агеп. Да је г. Преднћ казао: „Сви глаголи, којп основно е иреглашују у 2. л. једи. у индикативу презента у х или 1е, имају исти преглас и у 2. л. једн. императива, било би правило за сваког разговетно, па би био отпао и тај излишан додатак „ сем глагола депе(еп (5); " на пр. е((сп — ђи х ((е (1 — шшер. х(§! — (с(сп — ђи 1хе(с[1 — ииперат. ИсЗ ! Глагол де&агеп гласи у 2. л. једн. презента ђи де6хег[1 (п деђаг[1), а у императиву деБсхгс (дсђхег се већ изобичајило). У облику дсдс((си (2) истакнуто је друго д масним словом. У граматици (§ 129.) стоји у загради поред дсде((еп (место де=е((еп). Из овога се видц, да дели иисац мипгљење неких, граматика, које ово д сматрају као уметнуто (шх1 ехпде(фа(1е1ет д (1а11 дее([сп). Овде је требало истакнути масним словима први слог дс». Испрва је у новонемачком тај облик гласио дее((сп (в. Ку(Г, Тћ. 28, 44.; 61.; 8ХитрГ. 610 а.; ОеВпег 4, 101.); затим је дошао сажети облик де((сп: $сђ ђађе (ет 58го1 де((еп ОеВпог 34, 15. (в. 5. М об 8, 10. — Ку1Г. Тћ, 18, — 2тк§га1' I, 121.). Како се у овом сажетом облику није више осећао нреФикс дс», то је најпосле предметнут, те сада гласи дедс((сп„