Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

615

Рвања има двојаког америчанско и грчко-римско. А. Америчанско рвапе допушта евакојаке, па и нпјеуровије нападе <( в са1сћ аз саЈсћ сап") и омиљено је у Америци, у Енглеској, у источној Европи и у Азији. Ово је рвање веома опасно, управо — грозно; у ■овакој утаклшци води се борба на живот и на смрт. Б. Много је боље грчко-римско ^вање, које је омиљено у Немачкој. За ово рвање и.мају ова нравида: Противииди, у лаком оделу, стану један према другоме од прилике на пет корака одстојања. На команду: „Напред!" приближују се један другом, пружају руке, рукују се, и заузимљу сваки своје место, с којега ће се борити (Ово руковање значи да ће се борци часно борити). а) Забрањено је: гребање ноктима; ударање песницама; чупање за косе, а допуштено је, нри правилном хватању употребити сву снагу. б) Силно стезање противника испод нојаса забрањено је. в) Хватање од кукова до главе свуда је допуштено. г) Побеђем је онај, који обема плећкама додирне земљу. За веџбање у рвању препоручују се ова правила: Рви се са себи приближно једнаким по снази и по тежини. Према тежини одређују се три класе рвача: лаки — до 75 кг.; средњи —до 90 кг.; и тешки — преко 90 кг. Како рвање тражи напрезање целе мускулатуре, то је по томе веома заморно, не треба да траје више од 10 минута. Између рвања једнога и другога . потребан је одмор од више часова, а ако је дуже трајало онда је нотребно и неколико дана за потпун одмор. Да неко постане рвач ирвога реда мора бити нарочитога тола ; за тим мора бити необично хитар и лукав у нападу и у одбрани, једном речи: мора имати поред снаге и издржљивости још и нарочитога дара за ову вештину. Стога је журави и лаки Дублије побеђивоо и много снажније и много веће рваче само за два минута, јер је умео да употреби извесни тренутак, кад је противник бивао лабавији у отпору. Тај једини тренутак решавао је борбу.

У нас има рвања двојакога: у иојаеп у кости. Ово је нагае рвање много простије но својим покретима, али и у њему има лукавства и преваре. Тако се зна за нагло клецање и иребацивапе иротивника иреко главе, што може да буде веома опасно. Ово бива при рвању у појас, а при рвању у кости више одлучује снага него вештина. Пре тридесет година гледао сам са својим друговима, ондашњим ученицима Теразиске Полугимназије, у београдској касарни један необичан за нас призор. Један мали регрут из источних крајева рвао се само једном руком хватајући противника за појас и свакога би обарао ко би се с њиме ухватио.