Просветни гласник

наука и настава

617

На свечаној утакмиди у североисточној Швајдарској у Веденсвајлу од 25—28 маја 1897 год. бацили су овај последњи терет: Луц и Ф. Бечард у даљину од 3,90 м. Терет од 20 кг. баца Луц, клече&и, 4,70 м.!! У оваком начину бацања одлучује снага, а у нашем бацању вештина. Нарочито у нашем бадању из трке решавају вештина и брзина. С гледишта развнјања телесног наше је бацање боље, јер је разноврсније. Ж) Бацање дис^оса (дис^са) Дискос је у старих Грка био од камена, а доцније одгвожђа. Као што је у почетку казано, дискос је округла сочиваста плоча. Данашњи дискос прави се од гвожђа, и има у пречнику 22 сантиметра и тежи 2 кг. Баца се с четвороугласте даске, широке 2,50 м, и високе 6 сантиметара. За бацање дискоса потребно је дуго систематско веигбање. Данашњи бацачи дискоса достигли су, ако не и престигли, старе грчке бацаче. Тако: У Пешти, 30 окт. 1897 г., бацио је А. Свобода (аматер) дискос од 2 кг. 30,82 м. У Њујорку, 28 августа 1897 г., бацио је Хенеман дискос горње тежине: 36,2 м.(!). На олимниским играма у Атинама 1896 г. бацио је Фаилус Броке дискос од 5 х / ј кг . 29,00 м.! 3) Играње *лопте Ова је игра у сва времена и у свих народа била јако омиљена. Данас је веома распрострта у Енглеској и у Америци, откуда је прешла и у Немачку, где је радо прихваћена. И у нас се зна за разнолико играње лопте, али само у деце. Али енглеске игре: ударање и бацање лопте ногом и бацање рукама (ГинзћаЛ, Спске!, Гатп-Теша, ОоК и многе друге) тако су омиљсне да привлаче на игралиште све сталеже без обзира на пол и на године. Цео дан проведу озбиљни Енглези са својим породицама на отвореном пољу, на чистом ваздуху и на сунчаној светлости у овим играма, које својим разноврсним покретима не само што крепе тело, него разведравају дух и растерују ону суморност, која их иначе спопада због магловите и влажне климе. До сада су највеће даљине у бацању лопте: у игри Басгор-ВаН: 128,57 м. „ „ Спске1-Ва11: 105,72 „ „ „ Ги88 -Ва11: 57,22 „ И) Бо^совање (песничање) Ово гимнастичко вежбање толико је омиљено у Енглеза, да је унесено и у школске програме. На континенту се не само и не мисли просветни гласник, i. књ., 6. св., 1904. 41