Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВА
619
на страни и у нас. Јер но Магазину изгледа, да је Србима у то време био потребан само већи број школа и књига, а као да је у свему погођен прави пут. Зато њихови редактори апелују само на материјално и морално пожртвовање Срба патриота. Нема ни једне речи о раду оних Фактора који су се бринуди о народној просвети духовној и световној; а тако исто не одењује се настава ни и у оно мало школа. Хвали се народни дух, али зато нема примера, из којих се види у чему је српска нодобност за културу. Такође се хвали западна просвета, али је редактори, изгледа, у оригиналу добро не познаваху, већ су то о њој говориди по извесним руским извештајима. У Магазину стоји као нарочита напомена, да се на западу за народ пише разумљивим језиком, а ништа није речено каквим су језиком написане и оно мало српских књига; нити се у опште напомиње значај народног језика у књижевности. При том ни из Магазина се не може знати, у којим земљама живи српски народ, какав је он, колики је његов број, какве је вере; и је ли у Срба ублажена верска нетрпљивост као на западу, кад је реч о народности, школиикњизи? И још многа питања у томе смислу нису обухваћена у оном иначе знаменитом предговору Сдавено, сербског Магазина. * * * Срби као и други Сдовени источне цркве због подитичких ненридика за некодико векова изостади су у кудтури у сравњењу са катодицима нарочито Германима и Романима. Чим су настаде боље нрилике за источне Словене убрзо се јавља рад, прво у Руса, на кудтурном изједначењу са западним народима. У томе смислу особитог је значаја рад у Русији за време Петра Ведиког. На како је цару Петру требало пре свега реФОрмисати руску државу, па тек бринути се и за народно просвећење зато се те руске реФорме у 18 в. разли-кују од српских и програмом и начином. Тамо је као што се зна модерни преображај изведен државним ауторитетом, а како у Срба тада не беше државе у лравом смисду те речи, то намјена кудтурно и нросветно изједначење са западом остало као једино средство — школа и књига. Другим речима сав модерни преображај у Срба 18 в. био је упућен највише на школу и књигу. Па како је Формирање школа за народ зависидо од подитичких расположења Аустрије, Турске и Мдетачке, с друге стране >од просвећености наших владика и других народних представника, онда нам то довољно казује како је тешко бидо доћи до већег броја школа и модерног програма у настави. И кад се то има на уму, тада нам са <;вим јасно издази како је једино уздање за целокупан просветни преображај бидо у доброј и модерној српској књизи. Јер и у нас као и у свију подитички потдачених народа сав виши кудтурни живот морао се књигом отпочети и њим се највише развијати. Тако је бидо у Чеха, 41*