Просветни гласник

1ГАУКА И ПАСТАВА

179

Из свега довде види ее како рђаво про.шзе ова школска деца са стране физичког здравља. А нико не може спорити да је то велика штета по живот. Физичка снага човекова и ако није највиша вредност у животу; она је ипак потребна основида, на којој се све остале випхе стране човекове тек могу развијати и подизати. Под каквим се околностима развија физичко здравље великог дела нашег школског подмлатка видели смо, и из тога се може лако закључити каква ће то бити основица за остало. * Али и у васпитном погледу овака деца страдају. За школско време наставнпци воде надзор над свои децом, која су им поверена. После тога времена о деци која одлазе својој кући стара се породица. Онај пак део, што не може кући својој, остаје сам. Наставници после своје наставничке дужности имају и дужности према својој породици п према себи, те често и поред најбоље воље не могу остало слободпо време да посвећују овој деци. На тај се начин ова деца издажу приликама које ће неповољно утидати на правац васпитања што га је школа узела и који треба породица да потпомаже. Јер: д.) Деца се остављају без делисходног занимања и надзора Ово су две погодбе под којима се могу најлакше у деце да развију рђаве навике; то су погодбе под којима најбоље успевају све особине рђаво васпитане деце. По једној нашој народној изреци и људи, које народ држи за најпаметније, чине, кад су бсспослспи, најнепаметније ствари. Код деце је то још у већој мери. Она на доколици покушавају и оно чему се човек од њих може најмање падати. Али оваки иокушаји често су судбоносни по њихову будућност. Зато вели једна пословица: „беспосличење је почетак свих порока". Кад деца иосле школских часова остану сама и без занимања, опда се у њиховој глави могу појавити разне мисли и жеље. Пошто су без надзора, те нема шта да смета остварењу тих њихових мисли и жбља, они их одмах и задовољавају. Тако од свакојаких мисли и жеља постају поступци. Оваким поступцима они пшоде, прво, врло лако свом телесном и душевном здрављу, а после узнемиравају и своју околину и друштво коме припадају и чине својима штету и љутњу. Оваки поступци су често у толико смелији, гато деца имају јак нагон кретања и занимања, а. нису кадра да размишљају и да оцењују оно што хоће да учине; отуда и ночине толико будалаштина у оваким приликама. Свему овом иде на руку и та околност гато је ту више деце заједно. Јер, кад се више деце искупе са разним миелима, навикама, склоностима, ћудима и жељама у једну дружину, онда тешња веза међу њима