Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

221

којој ће се сав носветити, ваља да добије само отите знање из тога предмета, т. ј. само онолико, кодико га има сваки образован Рус у шкоди иди самоучки. Овим јо раније већ ограничена маса Факата, коју ученик треба да усвоји, још за добар део сман.ена. Сад иМамо сасвим одабрану количину геограФских објеката, с ко.јом се впља самоуку и ученику упознати. Све ово може се крагко изразити овако: ок треба да узме само русиу мајку-земљу и руски народ и о свему овоме ваља му задобити само опште појмове, не дубоке и научне или стручне, дакле. онолпко, колико све то зна и школски или самоучки образован Рус. Прва периода самоукова читања руских географских саиса. Разредни ученик има ово знан.е задобити из школске наставе и из приватне лектире. Самоук само читањем. Он тај иосао ваља да подели у два сасвим јасна дела, на две периоде, на два одсека времена. У ирвој периоди наставља се заночето у читанци и на исти начин, т. ј. читају се онако мале монограФије о местима и људма без међусобне везе, као што се налазе у читанкама првог и другог курса. Цела геогра®ска грађа прелази се без везе, несистематски илн иросто иидукгивно. Овде још нема систематског прегледа деле геограФије, него се тек задобивају поједина Факта, ко.ја ће се потом у другој периоди скупити у систему знања. У другој нериоди читају се књиге, које систематски износе целу геограФију Русије, а после тога, читају се онширне моногра ,Фије о појединим областима, народима, месгима и т. д. За све време самоук и разредни ученик разгледају геограФеке карте, слике и друга очигледна средства. Понајзгодније је за први период узеги руске гсограФске читанке, јер чланци у њима нотпуно одговарају нашим захтевима, т. ј. то су мале геограФске монограФије, какве се палазо и у обичним читанкама, само што су сређене у систему. Ова сисгема нредставља само ред и олакшава памћ ње, а.ш још не пружа ираву систему, т. .ј. по међусобној узрочној вези Факата измеђ себе. Руска је књижевност веома богата таквим читанкама. Велики је недостатак наше иедагопгке књижевности, што у нас не постоје такве књиге за сриску гео:'раФију. Овде се наводе: 1. Д. ТимковскШ, Земла и д »ди Россјн . Географическал хрестомат1л. 1—4. Ма., Снтин'1., 1898—1900. 8-а око 600 с. свега. Ц. 1 р. -30 све. — Поиуларни чланцп, скпце, описи, стихови и т. д., који илуструју руску земљу и иарод. 2. А. Сахаровг , По русскои земл^ћ. ГеограФическ1е очерки и картшш длл чтен1л вб сем^ и гакол-ћ. Ма., Думиово, 1901 Изд. 4-е. В. 8-а 478 с. Ц. 1 р. 50. — Технички врло лепо; без слика. Приче, црте и т. д., као горе. Одлично. 3. Д. Д. СеменовЂ, ОтечествовЈдЉше. Росмл ио разсказам'1. нутешелственниковг и ученнмЂ изсл^доваш.чмв. 1 — 6. Ма. 1887. В. 8-а свака свеска око 250 с. Ц. 6 р. све. 4. С. Мечг, Росма. ГеограФическш Сборникч. дла чтен1н т, сем1.'1: и школ'!. Ма. 189'.'. Ц. 1 р. 8-а 382 с. — Вез слика. 5. *ФелЂДманг, Сиетематическш сборниш, очерко†ио отечествовЉдђиГв. О динј. томг вћ двухћ частнх!.. Изд. Имп. Алоксапдр. Лицел. СПВ. 1898. В. 8-а 269 и 168. -