Просветни гласник

376

игооиетин глдоник

ОгШ. 1јеуеш, објављен као прннова у мом „Трећеи флористичком прилогу из Крагујевца и околине", стр. 4. Фам. Епса1урГасеае Епса1ур1а бегђјса Ка1:Јс, поу . зрес. Расте у врдо ретким бусеиовима или усамљена. Једнодома је. Висока је до 1 см., а стабло јој је обрасло све до врха длакама (\Уиг2е1Шх ос1ег 81еп§е1Ш2). «1ишће је доњим делом усправно, горњим разведено; кад је суво увијено је или упредено; горње је највеће (до 4 шш. дугачко и до 1 111111. широко), а доње је све мање и мање; све је у горњем делу мало попречно таласасто; по облику је дугуљасто-језичасто, на врху ,заокружено, но ободу цело и у средњем делу уско (за ширину 2—3 ћелична реда) иосувраКено. Лисни нерв је при основи црвенкаст, иначе жућкасто-зелен илп чисто зелен; при основи је најшири, а горе се врло мало сужава; избија на врху као кратак ос; на леђној је страни гладак, сасгављен је (понречнп пресек) из три реда врло великих ћелија са танким опнама, које су са доње леђне стране опкољене, у виду нолумесеца, са 3 слоја стереидних ћелнја, а са горње само со јодним таквим слојем. Ћелије су у горњим двема трећинама листа пето или шесто-стране (са лица или наличја посматран лист), широке 16—18 ; ј ., густо брадавичаве и напилозне; средишни део доње тређинс листа заузимљу дугуљасте, ааралелоаиаедне или аравоугаоне Иелије без хлороаласта. дугачке 40—70(1., широке 1И—24(1., са оинама мрко-црвенкастим (једино су код са свим младог лигиИа зелене) и јако задебљалим њиховим иоиречним делом; обод доње трећине листа заузимљу уске (10 —18/и.) и дугачке (30—70,«.) паралелопинедне или правоугаоне, хијалинске или врло мало хлоронластима испуњене ћелије, са опнама безбојним и свуда подједнако дебелим; ћелије обеју последњих Формацпја имају глатке опне. Перихецијално је лишће мање, шире, коритасто и слабије папилозно, а нерв му је врло танак и избија на врху у дужи ос. Капица је жућкасто-зелена, допире мало испод чауре, нема никаквих длака, а врх јој је гладак. Глатка и до 8 111111. дуга дршка у доњем је делу жућкаста, у горњем црвенкаста и на десно спирално упредена, Чаура је дугуљасто ваљкаста (дуга 2—2,5 шш, а широка је до 0,5 111111.), из почетка жућкасто зеленкаста, доцније угасито-црвена; врат је врло кратак, нешто црвенији од остале чауре, а постепено је сужен у дршку; зид је танак, без ребара; стоме су Фанеропорне а има их свуда. Поклопац је нрвен и завршен дугим кљуном