Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

383

Историја, како се обично назива, историја која. се у ствари сматрала као изучавање Факата из прошлости, има две велике поделе, које се укрштају: хронолошку иоделу на периоде и поделу по пољима људскога рада: политичка историја, дрквена историја, историја уметностп, књижевности, језика, наука, обичаја, установа, трговине, индустрије. Свака од ових подела може се још даље делити по народностима, којима се изучава историја одвојено. На послетку, треба додати и некп број наука, састављених из разних знања, које се називају помоћне науке исторпји, као епиграФија, палеограФија и нумисматика. Покушајте сада да направите слику историске науке, обележавајући, с једне стране, са толико пруга за дужину све ове одељке и пододељке према предметима, а пругама за ширину према епохама, остављајући, с друге стране, довољно места за помоћне науке и повећи простор за историску науку у другом смислу, тј. као покушај више да се Формулују закони а не толико да се скупе и опишу Факти. За тим, бацпмо поглед на објаве филолошког Факултета ; погледајмо, која се од објављених предавања тичу изучавања класичне старине. Ту су најпре сва она предавања, у којима се објашњавају грчки и латински писци; па онда историја грчке и римске књижевности; грчка граматика, латинска граматика; метрика; грчка историја, римска историја; грчке и римске установе; археологија или историја старе уметности; грчка епиграФија; на послетку, палеограФија, у колико она служи за разрешавање текстова, који иду до у старо доба. Ту је већ прилично разних предмета; а међу тим видећемо, да није само један предмет кога ту нема, ако хоћемо да добијемо скуп свих студија о класичној старини: историја старих религија и римска епиграФпја, да и не бројимо друге. Где су на слици, коју мало пре нацртасмо, обележене те све тако различне науке, које се тичу грчко-римске старине и које се данас разумеју под општим називом класичне Филологије? Оне су ту чудновато растурене; а природно је, да се запитамо, где су разлози, који заједно састављају гако разне елементе? Уз установе иде још и историја књижевности и историја уметности: може се рећи, да су оне у грчкој и римској историји одељци по дужини. Ја то и хоћу. Али обратите пажњу на то, да предавања у којима се обрађују ови предмети нису намењена поглавито историчарима; она су за слушаоце књижевности, за Филологе. За историка су све редом цивилизације, које су биле управљене на садашње стање ствари, у толико важне, у колико су томе допринеле; грчко-римски свет је за њега само једна етапа; нема места, да њега узме за средиште својим студијама, сем ако га лични укус не упућује на то. Па онда грчка и латинска граматика! За њих нећете наћи нигде тачна места на нашој карти; а ако вам је баш до тога, да се и њима назначи место, могло би се обележити у области лингвистике; а та се област налази, као што се сећате, у среди скоро са^рим белог простора, као што је Средња Африка била у време мога детињства. Метрика неће бити далеко одатле; ако ипак успете, да јој нађете места, она ће моћи да дође под појетику или можда под ритмику, а и једна и друга су пододељци естетике или науке о иросвЕтни гласник, II. вњ. 3. св., 1904. 26