Просветни гласник

т ПОСЛЕ ДВАДЕОЕТ ПЕТ ГОДИНА

Поникао пре двадесет и пет година, захваљујући увиђавности просвећених људи, Просввтни Гласник је доживео да напуни своју двадесетпетогодишњицу издажења и делања, и да, на тај начин, докаже да је поникао из иотребе и да се одржавао из потребе. Држећи се строго истављеног циља од првог броја свога да прати науку и научне напретке на просветном и школском пољу, Просветни Гласник је пуних двадесет пет година ишао тим путем, и ваљда то је и био узрок што је кроз тако дуги низ година наилазио с једне стране на материјалну потпору меродавних Фактора у земљи, а с друге опет на моралну потпору наших радника на пољу просвете и науке. Није и не може бити наше да изричемо овде свој суд о постигнутом успеху његовом, они који су то пратили са стране процениће то, имајући ваљда и то на уму да Просветни Гласник није могао бити увек једнак из тога разлога, што је за двадесет пет година имао седамнаест уредника. Па и те иромене у његовим уредницима не могу се никако сматрати као капиталне промене које су имале рђавих и штетних последица на његов првобитни правац; — напротив сваки се његов уредник трудио и паштио да Гласник буде што бољи. Једна друга ствар, много више но промена уредника, неповољно је утицала на саму обилност Гласникову, јер је она помоћ коју му је указивала држава, помажући његове сараднике, у последње време, сведена, готово рећи, на минимум, те се Просветни Гласник морао ограничавати на омањи број радова из науке и наставе. Истина је да има известан број просветних радника, који су га и под оваквим приликама помагали и помажу и данас, но жалити је што тај број није много већи, а могао би бити, да је само моло веће издашности. Но, не обзирући се на све те тешкоће, Просветни Гласник ће, завршивши своју двадесет иету годину излажења, наставити свој пут, пратећи науку и наставу у нас, којима је велико поље рада отворено, он ће ићи тим путем и даље сећајући се са највећом захвалношћу свих Министара Просвете који су му обезбеђивали опстанак, свих својих уредника који су га уређивали са пуно воље и преданости и свих својих сарадника, којима је годио рад на науци и просвети народној, молећи их, у исто доба, све да му и даље буду одани пријатељи и помагачи.