Просветни гласник

672

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Вежбања: у I и. Из основа грађења железнида и путева, 4 часа недељно; из Науке о грађењу железница и мостова, 6 часова недељно у П п. из Науке о грађењу железница и путева, 8 часова недељно; из Науке о грађењу тунела., 6 часова недељно. Поред тога је, по жељи савета техничког Факултета, у П п. давао ученицима П године задатке из Инжењерских. конструкција. 0 друмовима и железницама ученицима III године предавани су ови одељци: 0 претходним радовима за друмове и железнице; о радовима у земљи потребним за извршење доњег строја друмова. ижелезница; о горњем строју друмова и улица; о горњем строју железница. 0 размерама успона и ггадова на друмовима и железницама. 0 одржавању друмова и железница. 0 траси друмова у опште и с нарочитим погледом на регулације вароши о траси железничкој. 0 ширини колосека железничког. Кратки преглед историјског развића друмова и железница, у I п., а у II п. 0 радовима у земљи^ па су предавања завршена одељком о горњем строју железнпца. Ученицима IV године предавани су ови одељци: Железнице на ужету, железнице зупчанице. железнице које покреће збијени ваздух; трамваји с коњском запрегом, са електричном вучом, са збијеним ваздухом и трамваји које пок.реће уже без краја; парне, електричне и аугомобиле с бензинскнм моторима, — у I п., у П п. основи о рентабилптету железница и упоређењу траса и о техиичкој експлоатацпји железница; о желешицама и аутомобилима особите врсте, и завршено је предавањима о нретходним радовима на железници. Из Науке о тунелима пређен је цео курс, и то одељци: претходни радови, техничка. бушења и раскопавања, методе извршења тунела кроз труп брда, испод улица и испод воде; проветравање, сузбијање воде, осветљавање при раду, обезбеђивање тунела по разним методама и одржавање у исправном стању и најзад геодетски радови при извршењу тунела, На вежбањима су ученици одређивали: у I п. по један пројекат железничке трасе на котираној основи, при чему је нарочита пажња обраћена на железнице ускога колосека од 1 метра: у II п. ученици су махом израђивали задатке о полагању храсе на котираним основама, о конструкцијама скретница и колосека и т д., о подупирању код тунела, процеђивању и т д. 7. Др. Стеван МарковиК. — Цредавања: у I п. Основи Електротехнике, 3 часа недељно; Теоријска Физика, 3 часа недељно; у II п. Оонови Електротехнике, 3 часа недељно; Теоријска Физика, б часова недељно и Термодипамика 3 часа недељно. Вежбања: у I п. Из Основе Електротехаике, 2 часа недељно; из Теоријске Физике, 2 часа недељно. Из Основа Елехтротехнике предавани су ови одељци: особине, дејства и извори електричких струја с динамомашинама за једносмислену и наизменичну струју, с трансФорматорима, затим о развађању електричне енергије, о електромоторима и упутства за пројектовање електричких инсталација. Из Теоријске Физике пређени су ови одељци: Физичка оптика са бсновним нојмовима поларизације светлости и механичка теорија о топлоти. Вежбања из основа електротехнике вршена су мерама електричних величина са експерименталном студијом акумулагора. Вршен је надзор над израдом пројекта за инсталације електричног осветљења у слободно изабраном по једном стану. 8. Драгољуб СиасиК. — Предавања: у П п. Наука о камеиим мостовима 3 часа недељно; Наука о Фундирању, 2 часа недељно.