Просветни гласник

наука и иастваа 699

али таквим латинскиш. непрестано опадао те скоро није више латински. Од ) "~Г 650. до 700. и мало даље никако се и не пише; на/послетку, у току VIII о века неосетно се опет почпње писати, али, што је нудновато, латински се поправља, чисти, јер није више живи језик, јер (ж, 6^Р8даг-№&ра-- : уч«ги{ и доиста од 842. појављују се први писани споменици на вулгарном језику, нч француском. У источном царству обично се утврђује крај грчкој књижевности и почетак визангиској књижевности за владе Јустинијанове, 527. године. Али, као што је врло лепо показао ирви историк ове књижевности, тај датум иије добро изабран 1 . На истоку, као и на западу, тек око 650. године настаје ноћ, стара се књижевност нотпуно обуставља. Тај застој траје мало дуже но на западу, до године 800. Али у истој епоси, око средине ТП века, у оба царства преотаје стара књижевност. Да ли ће се Филологова изучавања зауставити тачно на вбој граници?/Не, не. Књижевност се тиме разликује од пластичних уметности, што нам њени споменици нису дошли ни у оригиналу нити, сем неколико изузетака, у преписима^ учињеним у само старо доба. Да, се они^ сачувају, требало је ( чптав низ преписа, који су се обнављали кроза сав 1|)едњи ^ек. Сем тога, скоро сва античка уме^ничка дела била су затрпана или еавршено заборављена и занемарена у ■средњем веку, а прилично велики број књижевних дела непрестано је изучаван од УШ па до XV века. Отуда су се често на њих и угледали, и она су имала доста велики утицај на нову грчку и латинску књижевност у ^редњем ^еку; и како су та дела, која су од чести данас изгубљена, оставила трагова у новим књижевностима, ми треба да изучавамо и ове књижевности, да бисмо ишли за тим траговима. Историја грчке и римске књижевности имаће дакле наставак; то ће бити грчка и римска књижевна историја у |редњем ^еку, изучавана са гледишта античких утицаја. Али питање о границама књижевне историје није само питање о књижевној вредности и питање о времену. Оно је још и питање о религији./Да ли треба под грчком књижевном историјом разумети и онадела, коЈа су писали • хришћани и у којима се потврђује пишчева религија, особито целу ону про- с %. страну библиотеку, коју су нам оставили црквени оци? За доста дуго време 10 ова су дела;АФдвајана на страну. Главне новије књижеввд. ис тори је указале су им ипак част да о њима говоре, али нвч подједнакоЛ 1к <Шо пздвајање, устезањ^ 4)правда4|(>..Шоже се разумети нека ргЈБнодушност насирам ~т - ■ дела хришћанских писаца, кад^е на нсторију грчке и римске књижевности гледа као на Филолошку науку, као на науку, којој је задаћа, да расветли изучавање великих класичких писаца и да нам у старој цивилизацији покаже основу за нашу и извор интелекуалне културе за нас. Јер истина је, да антички свет, који нас занима са тог гледишта, јесте многобожачки антички свет, грчки н римски свет, чист и без смесе. Ми тражимо, шта су оба ова

ш

1 К. Кгитћасћег. ОевсМсМе Лег ЂухапГ. 1АИега1иг (Ив. Милера НаппЂнси, IX) стр. 1 и даље. ^ (Жп.';'/') Зг *Ј ЈЛс/Њ. ( у «- с <Хусу.