Просветни гласник
724
ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
ученика; у Моравској 16 гииназија са 5142 ученика, и 16 реадака са 4154 ученика; у Шлеској 1 гимназија са 226 ученика; свега дакле било је 53 гимназије са 15457 уписаиих ученика и 39 реалака са 14293 уиисаних ученика. Занимљиво је видети да је у Чешкој број реалаца само за 300 мањи од броја гпмназиста, ма да број гимназија стоји према броју реалака као6:4; у Моравској уз једнаки број гимпазија и реалака број је гимназиста већи од броја реалада за 628 ученика. Свакако чешка омладина врло живо посећује реалпе средњешколске студије, па би се могло претпоставити да би и у самој Чешкој број реалаца знатно надмашио број гимназисга кад би било више реалака. * Књиге у Француској 1903. — На 9674 књига које су 1903 изишле у Француској било је 291 историско дело и биограФија, 1226 медицинскнх дела, 1218 иедагошких. Од 1757 књижевних производа био је 591 роман. Од 788 дела са верском тенденцијом било је 754 католичких, 33 протесгантска, и 10 еврејских. ✓ * Гробље књжга — Тако назива Е. Морел гигантску народну библиотеку у Паризу. У њој има само 300000 историских дела. 1897 године било је у њој 116824 романа. * Врој слушалаца — философа у Загребу све више расте. — У зимском семестру 1904/5 уписало се на философскн Факултет загребачки слушалаца ФилосоФа: редовних 207, и 18 вапредних, свега дакле 225, не рачунајући ту шумаре и апотекаре. Занимљиво је забележити колики је број тих слушалаца у Загребу био за цоследњих 16 полгођа
зимски
семестар
1896/7 редовних 100
ванредних
16
Свега
116
летњи
11 1',
87
11
9
11
96
зимски
»
1897/8
89
11
11
11
100
летњи
»
1897/8
88
;;
4
11
92
зимски
11
1898/9
71
11
11
11
82
летњи
11
1898/9 „ 69
11
6
7)
75
зимски
11
1899/900
69
»
7
11
76
легњи
11
1899/900
74
11
4
11
78
зимски
11
1900/1
, 89
11
5
11
94
летњи
*
1900/1
88
11
9
11
97
зимски
11
1901/2
111
11
6
11
117
летњи
»
1901/2
113
11
4
11
117
зимски
»
1902/3
129
11
19
11
148
летњи
Ђ
1902/3 „ 131
11
14
11
145
зимски
11
1903/4
, 154
11
20
п
174
летњи
11
1903/4 „ 147 *
11
14
11
161
Северни пол — Познати испитивач ледених крајева, Американац Реагу, у велико се нрипрема за експедицију на серерни пол, коју намерава предузети у лето 1905 године. Он мисли кренути уз обалу Гренланда, на од најсеверније тачке тога острва нокушаће да се пробије саоницама до пола. Собом ће повести четрдесет људи и једну колонију Ескима, коју ће оставити на путу са великом резервом хране, угљена ч других потребних