Просветни гласник

726 иросвктни гллсник

јер су уверени да је обука иосде подне абнормална. — У Швабаху говорили су о овом питању у општинској седници, и начелник Бћпћег истакао се као одушевљени кристалица нераздељеног, непрекидног школског времена, док је опет школски саветиив НепгоМ тражио да се са овим решењем не хита, док се о томе не изјасне и други градови. — У Минхену на Терезијипој гимназији јавило се толико ученика за неирекидно трајање наставе, да су морали отворити паралелне разреде. —- И рекгорско друштво покрајине саксонске једногласно је изјавнло у једној својој скорашњој седници да пристаје нанеирекидну наставу. — Извештаји из места, укојима је већ уведена нераздвојна настава, као у Халу, Торгену, Ајлонбергу и т. д. врло су повољни. Председник је овлашћен да умоли владе у Магдебургу, Мерзенбургу, Ерфурту не би ли и онс шго пре укинуле неплодно, тешко а здрављу шкодљиво обучавање по подне. Срце од Едмонда де Амичиса (које је преведено и на српски) доживело је да се оштампа у 301000 нримерака. Оно је досад преведено на 22 језика. Ово је дело изишло 1886 године. У Француској доживело је 66 издања, а у Немачкој 33. Школска статистика — На крају школске 1902 — 3 године било је у Хрватској и Славонији 1412 нижих основних школа и то: 1337 опшгих јавних, 41 јавна конФесионална и сриска аутономна, и 34 иучке школе. Но једна школа долази на 30 квадратних километара, и на 1700 сгановника. ТЈо полу било је тих гакола 58 за дечаке, 57 за девојчице и 1222 и за девојчице и за дечаке. По броју наставпика било је 775 школа сједнпм 359 с два, 76 са три, 107 са четири, 16 са пет и 4 са шест наставника 11о наставном јези&у било је оппиих народних школа 1033 са хрватским н српским, 22 с немачким, 7 с мађарским, 2 са румунским и 3 са словачким наставним језиком.. По трајању наставе било их је 1148 са посведневном и 189 с полудневном наставом. Од конФесионалних школа било је по наставном језику 25 хрватских, 42 сриске, 10 немачких и 6 мађарских, а по вероисповести биле су 3 римокатоличке, 22 православне, 12 евангеличких и 4 израиљске. Од приватних шкода било је по наставном језику 17 хрватских или српских, 6 немачких, и 11 мађарских; по вероисповести 30 римокатоличких, 1 нравославна, 2 евангелске и једна израиљска;но издржавању свом издржавано их је трошком цојединих лица 27, трошком верских општина 2, и 5 трошком духовних редова. Од приватних школа 5 их .је имало право јавности. За издржавање општих основних школа потрошена је школске 1902—3 сума у износу 3998605 круна. Од те суме долази на плате учитељске 2849903 кр., за нодмирење стварних трошкоза 806.558, и за ванредне издатке 342144 круна. На једног учитеља је у средњу руку издатак 1144 кр., на једну школу долази 2589 круна редовних трошкова, на једног ђака 17 вЈ круна, а од укупног броја становништа на сваког долази по 1. м кр. трошка У јавним основним школама радило је 1517 учитеља и 2356 учитељица, и 38 вероучитеља. За школовање било је деце свега 267.489 и то 142030 мушкарца и 125459 девојчица, Виишх основних школа било је 29, и то 17 мешовитих и 12 девојачких. За издржавање виших основних школа потрошена је сума новаца у износу