Просветни гласник

Додатак „Просветном Гласнику".

ОПИОАК КОЛЕОПТЕРА У МУЗЕЈУ ОРПОКЕ ЗЕМЉЕ ОДРЕДИО Недељко Кошанин

У опису свога балканскога пута 1835. год. Имре Фривалдски 1 ) помиње п четири врсте колеоптера, које је виде ) у Србији на путу између Београда и Јагодине. То је у исто време и први податак о колеоптерама Србије, који је мени познат. 1858. скупљао је у околини Мајдан-Пека X. Цебе"-, из чије су збирке Шаум 3 и Крац 4 описали неколико нових врста. Нрви податак на српском језику о колеоптерама наше земље оставио је ИанчиК*. Он у својој монограФији о живим песковима помиње и три колеоптера (А1еис1шз засег Б, Ро1урћу11а Ји11о Б и Апота1а (јиШ Раук) аепеа Бедеег, који се на живим песковима виђају. После овога скоро за тридесет година не налазимо никаква спомена о нашим бубама. Тек 1891. саопштава Михаило Бобип* у својој проФесорској теми „Колеопгера у Крушевду и околини" онис 125 врста из 22 Фамшшје'. У последњој деценији сриске су колеоптере живље прикупљане поглавито иницијативом босанско-херцеговачког музеја у Сарајеву. Тако је 1894 године по наредби овога музеја скупљао у околини Пожаревца, Ниша, Беле Паланке и на Сувој Планини Мориц Хилф,

1 ЈРгг^аГЛзгТсу Јтге: КоаЈеаек а Ва1капу ујДекбп 1егте82еЦис1отапу1 и1о2ааг61, у А та^уаг (;и(1б8 (;егза8а§ еућбпуув!. Нш1ап' 1835. стр. 235.

2 ПанчиА (Гласник Срп. Учен. Друштва, 1869. стр. 65.) веди за Цебеа да је ентомолог, међутим он је био само скупљач.

3 8с1шит, »ВеИга^е гиг еигормзсћеп Ка&г&ипа.* у ВегНпег Еп1;ото1ој*18сћ8 ХеивсћпГ!:, 1859. стр. 42—59 и 1862. стр. 263.

4 Кгаа№, 6. О-г; на пстом месту и цод истим насловом, 1862. стр. 263—272.

5 ПанчиА: »Живи иесак у Србији,® 1863. стр. 33.

6 БобиК, Мих. ЈКолеонтере у Крушевцу и околини," Наставник, 1891. стр. 451. и 533. * Г. Аафелбеку је овај рад зацело био непознт, кад га у своле најновијем. деду и не сномиас.

1 '